2Chronicles (1/36)  →
1. I Solomun sin Davidov utvrdi se u carstvu svom, i Gospod Bog njegov beše s njim, i uzvisi ga veoma.
2. I Solomun reèe svemu Izrailju, hiljadnicima i stotinicima i sudijama i svim knezovima svega Izrailja, glavarima domova otaèkih,
3. Te otidoše, Solomun i sav zbor s njim, na visinu koja beše u Gavaonu; jer onde beše šator od sastanka Božjeg, koji naèini Mojsije, sluga Gospodnji, u pustinji.
4. A kovèeg Božji beše preneo David iz Kirijat-Jarima na mesto koje mu spremi David; jer mu razape šator u Jerusalimu.
5. I oltar bronzani koji naèini Veseleilo, sin Urija sina Orovog, beše onde pred šatorom Gospodnjim. I potraži Ga Solomun i sav zbor.
6. I prinese Solomun onde pred Gospodom na oltaru bronzanom, koji beše pred šatorom od sastanka, prinese na njemu hiljadu žrtava paljenica.
7. Onu noæ javi se Bog Solomunu i reèe mu: Išti šta hoæeš da ti dam.
8. A Solomun reèe Bogu: Ti si uèinio veliku milost Davidu ocu mom i postavio si mene carem na njegovo mesto.
9. Neka dakle, Gospode Bože, bude tvrda reè Tvoja, koju si rekao Davidu ocu mom, jer si me postavio carem nad narodom kog ima mnogo kao praha na zemlji.
10. Zato daj mi mudrost i znanje da polazim pred narodom ovim i dolazim, jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?
11. Tada reèe Bog Solomunu: Što ti je to u srcu, a ne išteš bogatstvo, blago ni slavu, ni duše nenavidnika svojih, niti išteš dug život, nego išteš mudrost i znanje da možeš suditi narodu mom, nad kojim te postavih carem,
12. Mudrost i znanje daje ti se; a daæu ti i bogatstva i slave, kakve nisu imali carevi pre tebe niti æe posle tebe imati.
13. I vrati se Solomun s visine koja beše u Gavaonu ispred šatora od sastanka u Jerusalim, i carovaše nad Izrailjem.
14. I nakupi Solomun kola i konjanika, i imaše hiljadu i èetiri stotine kola i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.
15. I uèini car te beše u Jerusalimu srebra i zlata kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.
16. I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i svakojaku robu, jer trgovci carevi uzimahu svakojaki trg za cenu.
17. I odlažahu, te dogonjahu iz Misira kola po šest stotina sikala srebra, a konje po sto pedeset; i tako svi carevi hetejski i carevi sirski preko njih dobivahu.
      2Chronicles (1/36)  →