←  1Thessalonians (2/5)  →
1. Jer sami znate, braæo, ulazak naš k vama da ne bi uzalud;
2. Nego postradavši pre i osramoæeni bivši, kao što znate, u Filibi, oslobodismo se u Bogu svom kazivati vama jevandjelje Božije s velikom borbom.
3. Jer uteha naša nije od prevare, ni od neèistote, ni u lukavstvu;
4. Nego kako nas okuša Bog da smo verni da primimo jevandjelje, tako govorimo, ne kao ljudima ugadjajuæi nego Bogu koji kuša srca naša.
5. Jer nikad iz laskanja ne govorismo k vama, kao što znate, niti iz uzroka lakomstva: Bog je svedok;
6. Niti tražeæi od ljudi slave, ni od vas, ni od drugih.
7. Mogli smo vam biti na dosadu, kao Hristovi apostoli; ali bismo krotki medju vama, kao što dojilica neguje svoju decu.
8. Tako smo vas rado imali da smo gotovi bili dati vam ne samo jevandjelje Božije, nego i duše svoje, jer ste nam omileli.
9. Jer pamtite, braæo, trud naš i posao: jer dan i noæ radeæi da ne dosadismo nijednom od vas, propovedasmo vam jevandjelje Božije.
10. Vi ste svedoci i Bog kako sveti i pravedni i bez krivice bismo vama koji verujete,
11. Kao što znate da svakog od vas kao otac decu svoju
12. Molismo i utešavasmo, i svedoèismo vam da živite kao što se pristoji Bogu, koji vas je prizvao u svoje carstvo i slavu.
13. Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi primivši od nas reè èuvenja Božijeg primiste ne kao reè èoveèiju, nego (kao što zaista jeste) reè Božiju, koja i èini u vama koji verujete.
14. Jer vi, braæo, prodjoste kao crkve Božije koje su u Judeji u Hristu Isusu; jer tako i vi postradaste od svog roda kao i oni od Jevreja,
15. Koji ubiše i Gospoda Isusa i proroke Njegove, i koji nas isteraše, i Bogu ne ugodiše, i koji se svim ljudima protive,
16. I zabranjuju nam kazivati neznabošcima da se spasu; da ispune grehe svoje svagda; ali naposletku dodje gnev na njih.
17. A mi, braæo, osirotivši za vama neko vreme licem a ne srcem, veæma hiæasmo da vidimo lice vaše s velikom željom.
18. Zato htedosmo da dodjemo k vama, ja Pavle jednom i drugom, i zabrani nam sotona.
19. Jer ko je naša nada ili radost, ili venac slave? Niste li i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o Njegovom dolasku?
20. Jer ste vi naša slava i radost.
←  1Thessalonians (2/5)  →