←  1Samuel (9/31)  →
1. A beše jedan èovek od plemena Venijaminovog, kome ime beše Kis, sin Avila, sina Serora, sina Vehorata, sina Afije, sina jednog èoveka od plemena Venijaminovog, hrabar junak.
2. On imaše sina po imenu Saula, koji beše mlad i lep da ne beše lepšeg od njega medju sinovima Izrailjevim, a glavom beše viši od svega naroda.
3. A Kisu, ocu Saulovom nestaše magarice, pa reèe Kis Saulu sinu svom: Uzmi sa sobom jednog momka, pa ustani i idi te traži magarice.
4. I on prodje goru Jefremovu, i prodje zemlju salisku; ali ne nadjoše; pa prodjoše i zemlju salimsku, i ne beše ih; pa prodjoše i zemlju Venijaminovu, i ne nadjoše.
5. A kad dodjoše u zemlju sufsku, reèe Saul momku svom koji beše s njim: Hajde da se vratimo, da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas.
6. A on mu reèe: Evo, u ovom gradu ima èovek Božji, kog veoma poštuju; šta god kaže sve se zbiva; hajdemo k njemu, može biti da æe nas uputiti kuda bismo išli.
7. A Saul reèe momku svom: Hajde da idemo; ali šta æemo odneti èoveku? Jer nam je hleba nestalo u torbama, a dar nemamo da odnesemo èoveku Božijem. Šta imamo?
8. A momak opet odgovarajuæi reèe Saulu: Eto u mene èetvrt sikla srebra; to da dam èoveku Božijem da nas uputi.
9. A u staro vreme ko bi išao da pita Boga govoraše: Hajde da idemo k videocu. Jer ko se sada zove prorok u staro se vreme zvaše videlac.
10. I Saul reèe momku svom: Dobro veliš; hajde da idemo. I podjoše u grad gde beše èovek Božji.
11. I kad idjahu uz brdo gradsko, sretoše devojke koje izlažahu da zahvataju vodu, pa im rekoše: Je li tu videlac?
12. A one odgovarajuæi rekoše: Jeste, eto pred tobom; pohitaj, jer je danas došao u grad, jer danas narod ima žrtvu na gori.
13. Kako udjete u grad, naæi æete ga pre nego podje na goru da jede; jer narod neæe jesti dokle on ne dodje, jer on treba da blagoslovi žrtvu, pa onda æe zvanice jesti; zato idite, jer æete ga sada naæi.
14. I otidoše u grad; a kad dodjoše usred grada, gle Samuilo polazeæi na goru srete ih.
15. A Gospod beše objavio Samuilu dan pre nego dodje Saul, rekavši:
16. Sutra u ovo doba poslaæu k tebi jednog èoveka iz zemlje Venijaminove, njega pomaži da bude vodj narodu mom Izrailju, i on æe izbaviti moj narod iz ruku filistejskih. Jer pogledah na narod svoj, jer vika njegova dodje do mene.
17. I kad Samuilo ugleda Saula, reèe mu Gospod: Eto èoveka za kog ti rekoh; taj æe vladati mojim narodom.
18. I Saul pristupi k Samuilu na vratima, i reèe: Kaži mi, gde je kuæa videoèeva?
19. A Samuilo odgovori Saulu i reèe: Ja sam videlac. Hajde preda mnom na goru, i danas æete sa mnom jesti; a sutra æu te otpustiti, i šta ti je god u srcu, kazaæu ti.
20. A za magarice, kojih ti je nestalo pre tri dana, ne brini se; jer su se našle. I èije æe biti sve što je najbolje u Izrailju? Eda li ne tvoje i svega doma oca tvog?
21. A Saul odgovori i reèe: Nisam li od plemena Venijaminovog, najmanjeg plemena Izrailjevog, i dom moj najmanji izmedju svih domova plemena Venijaminovog? Što mi dakle govoriš tako?
22. A Samuilo uze Saula i njegovog momka, i odvede ih u sobu, i posadi ih u zaèelje medju zvanicama kojih beše do trideset ljudi.
23. I Samuilo reèe kuvaru: Donesi deo koji ti dadoh i za koji ti rekoh: Ostavi ga kod sebe.
24. Tada donese kuvar pleæe i šta beše na njemu; a Samuilo ga metnu pred Saula, i reèe: Evo šta je ostalo, uzmi preda se, te jedi, jer je saèuvano pre za tebe, kad rekoh: Pozvao sam narod. Tako jede Saul sa Samuilom onaj dan.
25. Potom sidjoše s gore u grad, i Samuilo se razgovara sa Saulom na krovu.
26. A ujutru uraniše, i kad svitaše, zovnu Samuilo Saula na krov, i reèe mu: Digni se, da te otpustim. I kad se diže Saul, izidjoše obojica, on i Samuilo.
27. I kad dodjoše na kraj grada, reèe Samuilo Saulu: Reci momku neka ide napred (i on prodje napred), a ti stani malo da ti javim reè Božiju.
←  1Samuel (9/31)  →