| ← 1Samuel (5/31) → |
| 1. | A Filisteji uzeše kovèeg Božji, i odnesoše iz Even-Ezera u Azot. |
| 2. | I uzevši Filisteji kovèeg Božji unesoše ga u dom Dagonov, i namestiše ga do Dagona. |
| 3. | A sutradan kad ustaše Azoæani rano, a to Dagon ležaše nièice na zemlji pred kovèegom Gospodnjim; i oni uzeše Dagona i metnuše ga opet na njegovo mesto. |
| 4. | A kad sutradan rano ustaše, gle, opet Dagon ležaše nièice na zemlji pred kovèegom Gospodnjim, a glava Dagonu i obe ruke odseèene behu na pragu; samo trup od Dagona beše ostao. |
| 5. | Zato sveštenici Dagonovi i koji god ulaze u dom Dagonov ne staju na prag Dagonov u Azotu do danas. |
| 6. | Tada oteža ruka Gospodnja Azoæanima, i moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i medjama njegovim. |
| 7. | A kad Azoæani videše šta je, rekoše da ne stoji kod nas kovèeg Boga Izrailjevog; jer je ruka Njegova teška nad nama i nad Dagonom bogom našim. |
| 8. | I poslaše, te sabraše k sebi sve knezove filistejske, i rekoše im: Šta æemo èiniti s kovèegom Boga Izrailjevog? A oni rekoše: Da se prenese u Gat kovèeg Boga Izrailjevog. I prenesoše kovèeg Boga Izrailjevog. |
| 9. | A kad ga prenesoše, bi ruka Gospodnja na gradu s mukom vrlo velikom, i stade biti gradjane od malog do velikog, i dodjoše na njih tajni šuljevi. |
| 10. | Zato poslaše kovèeg Božji u Akaron; a kad dodje kovèeg Božji u Akaron, povikaše Akaronjani govoreæi: Donesoše k nama kovèeg Boga Izrailjevog da pomori nas i naš narod. |
| 11. | Zato poslaše, te sabraše sve knezove filistejske, i rekoše: Pošljite kovèeg Boga Izrailjevog neka se vrati na svoje mesto, da ne pomori nas i narod naš. Jer beše smrtan strah po celom gradu, i vrlo teška beše ruka Gospodnja onde. |
| 12. | Jer ljudi koji ostajahu živi bolovahu od šuljeva tako da se vika u gradu podizaše do neba. |
| ← 1Samuel (5/31) → |