←  1Samuel (4/31)  →
1. I šta reèe Samuilo, zbi se svemu Izrailju. Jer Izrailj izadje na vojsku na Filisteje, i stadoše u logor kod Even-Ezera, a Filisteji stadoše u logor u Afeku.
2. A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko èetiri hiljade ljudi.
3. I kad narod dodje u logor, rekoše starešine Izrailjeve: Zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima? Da donesemo iz Siloma kovèeg zaveta Gospodnjeg, da bude medju nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših.
4. I narod posla u Silom da donesu odande kovèeg zaveta Gospoda nad vojskama, koji sedi na heruvimima; a behu onde kod kovèega zaveta Gospodnjeg dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines.
5. A kad dodje kovèeg zaveta Gospodnjeg u logor, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zajeèa.
6. A Filisteji èuvši veselu viku rekoše: Kakva je to vika vesela u logoru jevrejskom? I razumeše da je došao kovèeg Gospodnji u logor njihov.
7. I uplašiše se Filisteji kad rekoše: Bog je došao u logor. I govorahu: Teško nama! Jer to nije bivalo pre.
8. Teško nama! Ko æe nas izbaviti iz ruku tih silnih bogova? To su bogovi što pobiše Misirce u pustinji svakojakim mukama.
9. Ohrabrite se, i budite ljudi, o Filisteji! Da ne služite Jevrejima kao što su oni vama služili; budite ljudi i udrite.
10. I Filisteji udariše, i Izrailjci se opet razbiše i pobegoše k šatorima svojim; i boj beše vrlo velik, jer pade iz Izrailja trideset hiljada pešaka.
11. I kovèeg Božji bi otet, i dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines pogiboše.
12. A jedan izmedju sinova Venijaminovih pobeže iz boja, i dodje u Silom isti dan razdrtih haljina i glave posute prahom.
13. I kad dodje, gle, Ilije sedjaše na stolici ukraj puta pogledajuæi; jer srce njegovo beše u strahu za kovèeg Božji. I došav onaj èovek u grad kaza glase, i stade vika svega grada.
14. A Ilije èuvši viku reèe: Kakva je to vreva? I èovek brže dotrèa da javi Iliju.
15. A Iliju beše devedeset i osam godina, i oèi mu behu potamnele, te ne mogaše videti.
16. I reèe èovek Iliju: Ja idem iz boja, utekoh danas iz boja. A on reèe: Šta bi, sine?
17. A glasnik odgovarajuæi reèe: Pobeže Izrailj ispred Filisteja, i izgibe mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, Ofnije i Fines, i kovèeg Božji otet je.
18. A kad spomenu kovèeg Božji, pade Ilije sa stolice nauznako kod vrata i slomi vrat i umre, jer beše èovek star i težak. On bi sudija Izrailju èetrdeset godina.
19. A snaha njegova, žena Finesova, beše trudna i na tom doba, pa èuvši glas da je kovèeg Božji otet i da joj je poginuo svekar i muž, savi se i porodi, jer joj dodjoše bolovi.
20. I kad umiraše, rekoše joj koje stajahu kod nje: Ne boj se, rodila si sina. Ali ona ne odgovori, niti hajaše za to.
21. Nego detetu nade ime Ihavod govoreæi: Otide slava od Izrailja; jer kovèeg Božji bi otet, i svekar joj i muž pogiboše.
22. Zato reèe: Otide slava od Izrailja; jer bi otet kovèeg Božji.
←  1Samuel (4/31)  →