←  1Samuel (13/31)  →
1. Kad Saul bi car godinu dana (a carova dve godine nad Izrailjem),
2. Izabra sebi Saul tri hiljade izmedju sinova Izrailjevih; i behu kod Saula dve hiljade u Mihmasu i u gori vetiljskoj, a jedna hiljada s Jonatanom u Gavaji Venijaminovoj; a ostali narod raspusti u šatore njihove.
3. I Jonatan pobi stražu filistejsku koja beše u Gavaji, i èuše za to Filisteji. A Saul zapovedi, te trubiše u trube po svoj zemlji govoreæi: Neka èuju Jevreji.
4. I tako èu sav Izrailj gde rekoše: Pobi Saul stražu filistejsku; i stoga Izrailj omrznu Filistejima. I sazvan bi narod za Saulom u Galgal.
5. A Filisteji se skupiše da vojuju na Izrailja, trideset hiljada kola i šest hiljada konjika, i mnoštvo naroda kao pesak na bregu morskom; i izašavši stadoše u logor u Mihmasu, s istoka od Ven-Avena.
6. I Izrailjci se videše u nevolji, jer narod bi pritešnjen; te se sakri u peæine i u èeste i u kamenjake i u raseline i u jame.
7. A drugi Jevreji predjoše preko Jordana u zemlju Gadovu i Galadovu. A Saul još beše u Galgalu, i sav narod što idjaše za njim beše u strahu.
8. I poèeka sedam dana do roka Samuilovog. Ali Samuilo ne dodje u Galgal; te se narod stade razlaziti od njega.
9. Tada reèe Saul: Dodajte mi žrtvu paljenicu i žrtve zahvalne. I prinese žrtvu paljenicu.
10. I kad prinese žrtvu paljenicu, gle, dodje Samuilo. I Saul izadje mu na susret da ga pozdravi.
11. A Samuilo mu reèe: Šta si uèinio? A Saul odgovori: Kad videh gde se narod razlazi od mene, a ti ne dodje do roka, i Filisteji se skupili u Mihmasu,
12. Rekoh: Sad æe udariti Filisteji na me u Galgal, a ja se još ne pomolih Gospodu: te se usudih i prinesoh žrtvu paljenicu.
13. Tada reèe Samuilo Saulu: Ludo si radio što nisi držao zapovesti Gospoda Boga svog, koju ti je zapovedao; jer bi sada Gospod utvrdio carstvo tvoje nad Izrailjem doveka.
14. A sada carstvo tvoje neæe se održati. Gospod je našao sebi èoveka po srcu svom, i njemu je zapovedio Gospod da bude vodj narodu Njegovom, jer nisi držao šta ti je zapovedio Gospod.
15. Potom diže se Samuilo i otide iz Galgala u Gavaju Venijaminovu. I Saul izbroja narod koji osta kod njega, i beše ga do šest stotina ljudi.
16. I Saul i sin mu Jonatan i narod što beše s njima, stajahu u Gavaji Venijaminovoj; a Filisteji stajahu u logoru u Mihmasu.
17. I izidjoše tri èete iz logora filistejskog da plene: Jedna èeta udari putem k Ofri u zemlju sovalsku;
18. A druga èeta udari putem k Vet-Oronu; a treæa udari putem k medji koja gleda prema dolini sevojimskoj u pustinju.
19. A u celoj zemlji izrailjskoj ne beše kovaèa, jer Filisteji rekoše: Da ne bi gradili Jevreji maèeva ni kopalja.
20. Zato silažahu svi Izrailjci k Filistejima kad koji htede poklepati raonik ili motiku ili sekiru ili srp.
21. I behu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sekire, i same ostane trebaše zaoštriti.
22. Zato kad dodje vreme boju, ne nadje se maèa ni koplja ni u koga u narodu koji beše sa Saulom i Jonatanom; samo beše u Saula i u Jonatana sina njegovog.
23. I straža filistejska izadje u klanac kod Mihmasa.
←  1Samuel (13/31)  →