←  1Kings (9/22)  →
1. A kad Solomun svrši dom Gospodnji i dom carski i sve što željaše Solomun i rad beše naèiniti,
2. Javi se Gospod Solomunu drugi put, kao što mu se beše javio u Gavaonu;
3. I reèe mu Gospod: Uslišio sam molbu tvoju i molitvu tvoju, kojom si mi se molio; osvetio sam taj dom koji si sazidao da tu namestim ime svoje do veka; i oèi æe moje i srce moje biti onde vazda.
4. A ti ako uzideš preda mnom kao je išao David otac tvoj s celim i pravim srcem tvoreæi sve što sam ti zapovedio i držeæi uredbe moje i zakone moje,
5. Utvrdiæu presto carstva tvog nad Izrailjem vavek, kao što sam kazao Davidu ocu tvom govoreæi: Neæe ti nestati èoveka na prestolu Izrailjevom.
6. Ali ako se vi i sinovi vaši odvratite od mene i ne uzdržite zapovesti moje i uredbe moje koje sam vam dao, i otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se,
7. Tada æu istrebiti Izrailja sa zemlje, koju sam vam dao, i ovaj dom, koji sam posvetio imenu svom, odbaciæu od sebe, i Izrailj æe postati prièa i podsmeh medju svim narodima;
8. A dom ovaj koliko je slavan, ko god prodje mimo nj, zaèudiæe se i zapištaæe, i reæi æe: Zašto uèini Gospod ovo od ove zemlje i od ovog doma?
9. I odgovaraæe se: Jer odustaše Gospoda Boga svog, koji izvede oce njihove iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove, i klanjaše im se i služiše im; zato pusti na njih Gospod sve ovo zlo.
10. A kad prodje dvadeset godina, u koje sazida Solomun ova dva doma, dom Gospodnji i dom carski,
11. A Hiram, car tirski dade Solomunu drva kedrovih i drva jelovih i zlata koliko mu god volja beše, tada car Solomun dade Hiramu dvadeset gradova u zemlji galilejskoj.
12. I dodje Hiram iz Tira da vidi gradove koje mu dade Solomun, ali ne biše mu po volji.
13. Pa reèe: Kakvi su to gradovi što si mi ih dao, brate? I nazva ih zemlja Kavul; i osta im to ime do danas.
14. A Hiram beše poslao caru sto i dvadeset talanata zlata.
15. I tako car Solomun odredi ljude, te sazida dom Gospodnji i dom svoj i Milon, i zidove oko Jerusalima, i Asor i Megidon i Gezer.
16. Jer Faraon, car misirski, izidje i uze Gezer, i spali ga ognjem i pobi Hananeje koji življahu u gradu, i dade ga u præiju kæeri svojoj, ženi Solomunovoj.
17. A Solomun sazida Gezer i Vet-Oron donji.
18. I Valat i Tadmor u pustinji u zemlji,
19. I sve gradove u kojima Solomun imaše žitnice, i gradove u kojima mu behu kola, i gradove u kojima mu behu konjici, i šta god Solomunu bi volja zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji carstva svog.
20. I sav narod koji beše ostao od Amoreja, Heteja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, koji ne behu od sinova Izrailjevih,
21. Sinove njihove, koji behu ostali iza njih u zemlji kojih ne mogaše sinovi Izrailjevi istrebiti, njih Solomun nagna da plaæaju danak i robuju do današnjeg dana.
22. A od sinova Izrailjevih ne uèini ni jednog robom, nego behu vojnici i sluge njegove i knezovi, vojvode njegove, i zapovednici nad kolima njegovim i nad konjicima njegovim.
23. I beše glavnih nastojnika nad poslom Solomunovim pet stotina i pedeset, koji upravljahu narodom koji radjaše posao.
24. A kæi Faraonova preseli se iz grada Davidovog u dom svoj, koji joj sazida. Tada sazida i Milon.
25. I Solomun prinošaše tri puta na godinu žrtve paljenice i žrtve zahvalne na oltaru koji naèini Gospodu, i kadjaše na oltaru koji beše pred Gospodom, kad svrši dom.
26. I ladje naèini car Solomun u Esion-Gaveru, koji je kod Elota na bregu crvenog mora u zemlji edomskoj.
27. I posla Hiram na tim ladjama sluge svoje, ladjare vešte moru, sa slugama Solomunovim;
28. I dodjoše u Ofir, i uzeše odande zlata èetiri stotine i dvadeset talanata, i donesoše caru Solomunu.
←  1Kings (9/22)  →