←  1Kings (22/22)    
1. I prodjoše tri godine bez rata izmedju Siraca i Izrailjaca.
2. A treæe godine dodje Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.
3. I reèe car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je naš Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.
4. I reèe Josafatu: Hoæeš li iæi sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat reèe caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.
5. Još reèe Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas šta æe Gospod reæi.
6. Tada car Izrailjev sabra oko èetiri stotine proroka, i reèe im: Hoæu li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æu se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru.
7. A Josafat reèe: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
8. A car Izrailjev reèe Josafatu: Ima još jedan èovek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat reèe: Neka car ne govori tako.
9. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reèe mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.
10. A car Izrailjev i Josafat car Judin sedjahu svaki na svom prestolu obuèeni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
11. I Sedekija, sin Hananin, naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: Ovako veli Gospod: Ovim æeš pobosti Sirce dokle ih ne istrebiš.
12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: Idi na Ramot galadski, i biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.
13. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: Evo, proroci prorièu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reè bude kao reè njihova, govori dobro.
14. A Miheja reèe: Tako da je živ Gospod, govoriæu ono što mi Gospod kaže.
15. I kad dodje k caru, reèe mu car: Miheja! Hoæemo li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æemo se okaniti? A on mu reèe: Idi, biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.
16. A car mu reèe: Koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
17. Tada reèe: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reèe Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom.
18. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?
19. A Miheja mu reèe: Zato èuj reè Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane.
20. I reèe Gospod: Ko æe prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan reèe ovo a drugi ono.
21. Tada izidje jedan duh i stavši pred Gospoda reèe: Ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: Kako?
22. Odgovori: Izaæi æu i biæu lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reèe: Prevariæeš ga i nadvladaæeš; idi i uèini tako.
23. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.
24. Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: Kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
25. A Miheja mu reèe: Eto, videæeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.
26. Tada car Izrailjev reèe: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;
27. I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
28. A Miheja reèe: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reèe: Èujte, svi narodi!
29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
30. I reèe car Izrailjev Josafatu: Ja æu se preobuæi kad podjem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuèe se car Izrailjev i otide u boj.
31. A car sirski zapovedi vojvodama, kojih beše trideset i dvojica nad kolima njegovim, i reèe: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
32. I kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: Zacelo je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare; ali Josafat povika.
33. A vojvode od kola videše da nije car Izrailjev, te odstupiše od njega.
34. A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuèa oklop. A on reèe svom vozaèu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
35. I boj bi žestok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uveèe, i krv iz rane teèaše u kola.
36. I prodje glasnik po vojsci o zahodu sunèanom govoreæi: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.
37. Tako umre car, i odnesoše ga u Samariju; i pogreboše cara u Samariji.
38. A kad prahu kola na jezeru samarijskom, lizaše psi krv njegovu, tako i kad prahu oružje njegovo, po reèi koju reèe Gospod.
39. A ostala dela Ahavova i sve što je uèinio, i za kuæu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove što je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
40. Tako poèinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.
41. A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom èetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;
42. I imaše Josafat trideset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu beše ime Azuva, kæi Silejeva.
43. I hodjaše putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega èineæi sve što je pravo pred Gospodom.
44. Ali visina ne oboriše; narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.
45. I uèini mir Josafat s carem Izrailjevim.
46. A ostala dela Josafatova i junaštva što uèini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
47. On istrebi iz zemlje svoje ostatak adžuvana, koji behu ostali za života Ase, oca njegovog.
48. U to vreme ne beše cara u Idumeji, nego beše namesnik carev.
49. I Josafat naèini ladje tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidoše; jer se ladje razbiše u Esion-Gaveru.
50. Tada reèe Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na ladjama. Ali Josafat ne hte.
51. I poèinu Josafat kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.
52. Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.
53. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, i hodjaše putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja. (22:54) I služaše Valu i klanjaše mu se, i gnevljaše Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je èinio otac njegov.
←  1Kings (22/22)