←  1Kings (21/22)  →
1. A posle ovih stvari dogodi se: Navutej Jezraeljanin imaše vinograd u Jezraelu do dvora Ahava cara samarijskog.
2. I reèe Ahav Navuteju govoreæi: Daj mi svoj vinograd da naèinim od njega vrt za zelje, jer je blizu dvora mog; a ja æu ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voliš, daæu ti u novcu šta vredi.
3. A Navutej reèe Ahavu: Saèuvaj Bože da bih ti dao nasledstvo otaca svojih.
4. Tada Ahav dodje kuæi zlovoljan i ljutit radi reèi koju mu reèe Navutej Jezraeljanin govoreæi: Ne dam ti nasledstvo otaca svojih. I leže na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hleba.
5. Tada dodje k njemu Jezavelja, žena njegova i reèe mu: Zašto je duša tvoja zlovoljna te ne jedeš hleba?
6. A on joj reèe: Jer govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: Daj mi vinograd svoj za novce, ili ako voliš, daæu ti drugi vinograd za taj. A on reèe: Ne dam ti svoj vinograd.
7. Tada mu reèe Jezavelja žena njegova: Ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedi hleba i budi veseo. Ja æu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina.
8. I napisa knjigu na ime Ahavovo, i zapeèati je peèatom njegovim i posla knjigu starešinama i glavarima koji behu u gradu njegovom, koji nastavahu s Navutejem.
9. A u knjizi napisa ovo: Oglasite post, i posadite Navuteja medju glavare narodne.
10. I postavite dva nevaljala èoveka prema njemu, pa neka zasvedoèe na nj govoreæi: Hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem, da pogine.
11. I uèiniše ljudi onog grada, starešine i glavari, koji življahu u gradu njegovom, kako im zapovedi Jezavelja, kako beše napisano u knjizi koju im posla.
12. I oglasiše post, i posadiše Navuteja medju glavare narodne.
13. I dodjoše dva nevaljala èoveka, i stadoše prema njemu; i svedoèiše na Navuteja ti nevaljali ljudi pred narodom govoreæi: Navutej je hulio na Boga i na cara. I izvedoše ga iza grada, i zasuše ga kamenjem, te pogibe.
14. Potom poslaše k Jezavelji i poruèiše joj: Zasut je kamenjem Navutej, i poginuo je.
15. A kad Jezavelja èu da je Navutej zasut kamenjem i poginuo, reèe Ahavu Jezavelja: Ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, koji ti ne hte dati za novce, jer Navutej nije živ nego je umro.
16. A kad èu Ahav da je umro Navutej, usta i podje u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.
17. Ali dodje reè Gospodnja k Iliji Tesviæaninu govoreæi:
18. Ustani, izidji na susret Ahavu, caru Izrailjevom, koji sedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevom, kuda je otišao da ga uzme.
19. I reci mu i kaži: Ovako veli Gospod: Nisi li ubio i nisi li prisvojio? Pa mu kaži i reci: Ovako veli Gospod: Kako psi lizaše krv Navutejevu, tako æe lizati psi i tvoju krv.
20. A Ahav reèe Iliji: Nadje li me neprijatelju moj? A on reèe: Nadjoh, jer si se prodao da èiniš zlo pred Gospodom.
21. Evo, pustiæu zlo na te, i uzeæu nasledje tvoje, i istrebiæu Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaæenog i ostavljenog u Izrailju.
22. I uèiniæu s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatovog i kao sa domom Vase, sina Ahijinog, što si me gnevio i što si naveo na greh Izrailja.
23. Takodje i za Jezavelju reèe Gospod govoreæi: Psi æe izjesti Jezavelju ispod zidova jezraelskih.
24. Ko Ahavov pogine u gradu izješæe ga psi, a ko pogine u polju izješæe ga ptice nebeske.
25. I ne bi takvog kao Ahav, koji se prodade da èini šta je zlo pred Gospodom, jer ga podgovaraše žena njegova Jezavelja.
26. I poèini vrlo grdna dela iduæi za gadnim bogovima sasvim kao što èiniše Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
27. A kad Ahav èu te reèi, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svog, i pošæaše, i spavaše u kostreti, i hodjaše polagano.
28. I dodje reè Gospodnja Iliji Tesviæaninu govoreæi:
29. Jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato što se tako ponizio preda mnom, neæu pustiti ono zlo za njegovog života; nego za sina njegovog pustiæu ono zlo na dom njegov.
←  1Kings (21/22)  →