←  1Kings (17/22)  →
1. Tada reèe Ahavu Ilija Tesviæanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neæe biti rose ni dažda dokle ja ne kažem.
2. Potom dodje njemu reè Gospodnja govoreæi:
3. Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.
4. I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.
5. I on otide i uèini po reèi Gospodnjoj, i otišavši stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.
6. I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i veèerom, a iz potoka pijaše.
7. Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne beše dažda u zemlji.
8. Tada dodje njemu reè Gospodnja govoreæi:
9. Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani.
10. I ustavši otide u Sareptu; i kad dodje na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše onde drva; i on je dozva i reèe joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.
11. I ona podje da donese; a on je viknu i reèe: Donesi mi i hleba malo.
12. A ona reèe: Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam peèenog hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krèagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.
13. A Ilija reèe joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolaèiæ od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.
14. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brašno se iz zdele neæe potrošiti niti æe ulja u krèagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju.
15. I ona otide i uèini kako reèe Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;
16. Brašno se iz zdele ne potroši niti ulja u krèagu nesta po reèi Gospodnjoj, koju reèe preko Ilije.
17. A posle toga razbole se sin ženi domaæici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu.
18. I ona reèe Iliji: Šta je tebi do mene, èoveèe Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina?
19. A on joj reèe: Daj mi sina svog. I uzevši ga iz naruèja njenog odnese ga u gornju klet, gde on sedjaše, i položi ga na postelju svoju.
20. Tada zavapi ka Gospodu i reèe: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivši joj sina?
21. I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreæi: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.
22. I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.
23. A Ilija uzevši dete snese ga iz gornje kleti u kuæu, i dade ga materi njegovoj, i reèe Ilija: Vidi, živ je tvoj sin.
24. A žena reèe Iliji: Sada znam da si èovek Božji i da je reè Gospodnja u tvojim ustima istina.
←  1Kings (17/22)  →