←  1Kings (13/22)  →
1. A gle, èovek Božji dodje iz zemlje Judine s reèju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajaše kod oltara da kadi.
2. I povika put oltara reèju Gospodnjom govoreæi: Oltare! Oltare! Ovako veli Gospod: Evo, rodiæe se sin domu Davidovom po imenu Josija, koji æe na tebi klati sveštenike visina, koji kade na tebi, i ljudske æe kosti spaliti na tebi.
3. I uèini znak istog dana govoreæi: Ovo je znak da je Gospod to rekao: Eto, oltar æe se raspasti i prosuæe se pepeo što je na njemu.
4. A kad car Jerovoam èu reèi èoveka Božijeg koje vikaše oltaru vetiljskom, pruži ruku svoju s oltara govoreæi: Držite ga! Ali usahnu mu ruka koju pruži na nj, i ne mogaše je povratiti k sebi.
5. A oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji uèini èovek Božji reèju Gospodnjom.
6. Tada car reèe èoveku Božijem: Pripadni ka Gospodu Bogu svom, i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I èovek se Božji pomoli Gospodu, i povrati se caru ruka, i posta kao što je bila.
7. I reèe car èoveku Božijem: Hodi sa mnom kuæi mojoj, i potkrepi se, i daæu ti dar.
8. Ali èovek Božji reèe caru: Da mi daš po kuæe svoje, ne bih išao s tobom niti bih jeo hleba ni vode pio u ovom mestu.
9. Jer mi je tako zapovedio svojom reèju Gospod govoreæi: Ne jedi hleba ni pij vode, niti se vraæaj istim putem kojim otideš.
10. I otide drugim putem, a ne vrati se onim kojim beše došao u Vetilj.
11. A u Vetilju življaše jedan stari prorok, kome dodje sin njegov i pripovedi sve što uèini prorok Božji onaj dan u Vetilju, i reèi koje reèe caru; i pripovediše sinovi tog proroka ocu svom.
12. A otac im reèe: Kojim je putem otišao? I pokazaše sinovi put kojim otide èovek Božji koji beše došao iz zemlje Judine.
13. A on reèe sinovima svojim: Osamarite mi magarca. I osamariše mu magarca, te usede na nj.
14. I podje za èovekom Božjim, i nadje ga a on sedi pod hrastom, pa mu reèe: Jesi li ti èovek Božji što dodje iz zemlje Judine? On mu odgovori: Ja sam.
15. A on mu reèe: Hodi sa mnom mojoj kuæi da jedeš hleba.
16. Ali on odgovori: Ne mogu se vratiti s tobom ni iæi s tobom; niti æu jesti hleba ni piti vode s tobom u ovom mestu.
17. Jer mi je reèeno reèju Gospodnjom: Ne jedi hleba ni pij vode onde, niti se vraæaj putem kojim otideš.
18. A on mu reèe: i ja sam prorok kao ti, i andjeo Gospodnji reèe mi reèju Gospodnjom govoreæi: Vrati ga sa sobom u svoju kuæu neka jede hleba i pije vode. Ali mu slaga.
19. I vrati se s njim, te jede hleba u njegovoj kuæi i pi vode.
20. A kad sedjahu za stolom, dodje reè Gospodnja proroku koji ga beše vratio;
21. I povika na èoveka Božjeg koji beše došao iz zemlje Judine, i reèe: Ovako veli Gospod: Što nisi poslušao reè Gospodnju, i nisi držao zapovest koju ti je zapovedio Gospod Bog tvoj,
22. Nego si se vratio i jeo hleba i pio vode na mestu za koje ti je rekao: Ne jedi hleba ni pij vode; zato neæe tvoje telo doæi u grob tvojih otaca.
23. I pošto se prorok kog beše vratio najede hleba i pošto se napi, osamari mu magarca.
24. A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I telo njegovo ležaše na putu i magarac stajaše kod njega; takodje i lav stajaše kod tela.
25. I gle, ljudi prolazeæi videše telo gde leži na putu i lava gde stoji kod tela, i došavši javiše u gradu u kome življaše stari prorok.
26. A kad to èu prorok koji ga beše vratio s puta, reèe: Ovo je èovek Božji, koji ne posluša reèi Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po reèi Gospodnjoj koju mu reèe.
27. I reèe sinovima svojim govoreæi: Osamarite mi magarca. I osamariše.
28. I otišavši, nadje telo gde leži na putu, i magarca i lava gde stoje kod tela: Lav ne beše izjeo telo ni magarca rastrgao.
29. Tada prorok podiže telo èoveka Božijeg, i metnuv ga na magarca, odnese ga natrag, i dodje u grad stari prorok da ga ožali i pogrebe.
30. I metnu telo u svoj grob, i plakahu nad njim govoreæi: Jaoh brate!
31. A pošto ga pogrebe, reèe sinovima svojim govoreæi: Kad umrem, pogrebite me u grobu gde je pogreben èovek Božji, pokraj kostiju njegovih metnite kosti moje.
32. Jer æe se zacelo zbiti šta je oglasio po reèi Gospodnjoj za oltar vetiljski i za sve kuæe visina koje su po gradovima samarijskim.
33. Pošto ovo bi, opet se Jerovoam ne vrati sa svog zlog puta; nego opet naèini iz prostog naroda sveštenike visinama; ko god hoæaše, tome on posveæivaše ruke i taj postajaše sveštenik visinama.
34. I to bi na greh domu Jerovoamovom da bi se istrebio i da bi ga nestalo sa zemlje.
←  1Kings (13/22)  →