←  1Kings (12/22)  →
1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2. A Jerovoam, sin Navatov, koji još beše u Misiru pobegavši onamo od cara Solomuna, kad èu, on još osta u Misiru.
3. Ali poslaše i dozvaše ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dodjoše i rekoše Rovoamu govoreæi:
4. Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas, pak æemo ti služiti.
5. A on im reèe: Idite, pa do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.
6. Tada car Rovoam uèini veæe sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reèe: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7. A oni mu odgovoriše govoreæi: Ako danas ugodiš narodu i poslušaš ih i odgovoriš im lepim reèima, oni æe ti biti sluge svagda.
8. Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i uèini veæe sa mladiæima, koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim.
9. I reèe im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoše govoreæi: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
10. Tada mu odgovoriše mladiæi koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reèe: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, nego nam ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
11. Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivim bièevima.
12. A treæi dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im beše kazao car rekavši: Dodjite opet k meni do tri dana.
13. I car odgovori oštro narodu ostavivši savet što ga savetovaše starci;
14. I reèe im kako ga savetovaše mladiæi govoreæi: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivim bièevima.
15. I car ogluši se naroda, jer Gospod beše tako uredio da bi potvrdio reè svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreæi: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U šatore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide Izrailj u šatore svoje.
17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji življahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.
18. I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.
19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.
20. I kad èu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavši dozvaše ga na skupštinu, i postaviše ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.
21. A rovoam došav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojšte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.
22. Ali dodje reè Božja Semeju, èoveku Božijem, govoreæi:
23. Kaži Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:
24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s braæom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuæi, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše reè Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod reèe.
25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.
26. I reèe Jerovoam u srcu svom: Može se carstvo povratiti domu Davidovom.
27. Ako ovaj narod stane iæi u Jerusalim da prinosi žrtve u domu Gospodnjem, srce æe se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te æe me ubiti, i povratiæe se k Rovoamu caru Judinom.
28. Zato car smisli, te naèini dva teleta od zlata, pa reèe narodu: Ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.
29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.
30. I to bi na greh, jer narod idjaše k jednome do Dana.
31. I naèini kuæu na visini, i postavi sveštenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.
32. I uèini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao što je praznik u zemlji Judinoj, i prinese žrtve na oltaru; tako uèini i u Vetilju prinoseæi žrtve teocima koje naèini; i postavi u Vetilju sveštenike visinama koje naèini.
33. I petnaestog dana osmog meseca, koji beše smislio u srcu svom, prinošaše žrtve na oltaru koji naèini u Vetilju, i praznovaše praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.
←  1Kings (12/22)  →