←  1Kings (11/22)  →
1. Ali car Solomun ljubljaše mnoge žene tudjinke osim kæeri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,
2. Od ovih naroda za koje beše rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer æe zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeæi ih.
3. Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoèa; i žene njegove zanesoše srce njegovo.
4. I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tudjim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog.
5. I Solomun hodjaše za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.
6. I èinjaše Solomun šta beše zlo pred Gospodom, i ne hodjaše sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.
7. Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.
8. Tako uèini svim ženama tudjinkama, te kadjahu i prinošahu žrtve svojim bogovima.
9. A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta,
10. I beše mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne održa šta mu Gospod zapovedi.
11. I reèe Gospod Solomunu: Što se to nadje na tebi, i nisi držao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato æu otrgnuti od tebe carstvo i daæu ga sluzi tvom.
12. Ali za tvog veka neæu to uèiniti radi Davida oca tvog; nego æu ga otrgnuti iz ruke sina tvog.
13. Ali neæu otrgnuti svo carstvo; jedno æu pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.
14. I podiže Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji beše od carskog roda u Idumeji.
15. Jer kad David beše u Idumeji i Joav vojvoda dodje da pokopa pobijene, pobi sve muškinje u Idumeji.
16. Jer Joav osta onde šest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muškinje u Idumeji.
17. Tada uteèe Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad beše tada dete.
18. I otišavši iz Madijana dodjoše u Faran; i uzevši sa sobom ljudi iz Farana dodjoše u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kuæu i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.
19. I Adad nadje veliku milost u Faraona, te ga oženi sestrom žene svoje, sestrom carice Tahpenese.
20. I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i beše Genuvat na dvoru Faraonovom medju sinovima Faraonovim.
21. A kad Adad èu u Misiru da je David poèinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, reèe Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.
22. A Faraon mu reèe: A šta ti je malo kod mene, te hoæeš da ideš u svoju zemlju? A on reèe: Ništa; ali me pusti.
23. Podiže mu Bog još jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji beše pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.
24. I skupivši k sebi ljude posta starešina od èete kad ih David ubi; potom otišavši u Damask ostaše onde i ovladaše Damaskom.
25. I beše protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje èinjaše Adad; i mržaše na Izrailja carujuæi u Siriji.
26. I Jerovoam sin Navatov, Efraæanin iz Saride, èija mati beše po imenu Seruja žena udovica, sluga Solomunov, podiže se na cara.
27. A ovo bi uzrok zašto se podiže na cara: Solomun gradjaše Milon i zazidjivaše prolom grada Davida, oca svog;
28. A Jerovoam beše krepak i hrabar; zato videæi Solomun mladiæa da nastaje za poslom postavi ga nad svim podanicima doma Josifovog.
29. Pa u to vreme kad Jerovoam otide iz Jerusalima, nadje ga na putu Ahija Silomljanin, prorok imajuæi na sebi novu haljinu, i behu njih dvojica sami u polju.
30. I Ahija uze novu haljinu koja beše na njemu, i razdre je na dvanaest komada.
31. I reèe Jerovoamu: Uzmi deset komada; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo istrgnuæu carstvo iz ruke Solomunove, i daæu tebi deset plemena.
32. Samo æe jedno pleme ostati njemu radi sluge mog Davida i radi grada Jerusalima, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih.
33. Jer ostaviše mene i pokloniše se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodiše putevima mojim èineæi što je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.
34. Ali neæu uzeti carstvo iz ruku njegovih, nego æu ga ostaviti neka vlada dokle je god živ Davida radi sluge svog, kog izabrah, koji je držao zapovesti moje i uredbe moje.
35. Nego æu uzeti carstvo iz ruku sina njegovog, i daæu tebi od njega deset plemena.
36. A sinu æu njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje.
37. Tebe æu, dakle, uzeti da caruješ nad svim šta ti duša želi, i biæeš car nad Izrailjem.
38. I ako uzaslušaš sve što ti zapovedim, i uzideš mojim putevima i ušèiniš što je pravo preda mnom, držeæi uredbe moje i zapovesti moje, kao što je èinio David sluga moj, biæu s tobom i sazidaæu ti tvrd dom, kao što sam sazidao Davidu, i daæu ti Izrailja.
39. I muèiæu seme Davidovo zato, ali ne svagda.
40. Zato tražaše Solomun da ubije Jerovoama; ali se Jerovoam podiže i pobeže u Misir k Sisaku, caru misirskom, i bi u Misiru dokle ne umre Solomun.
41. A ostala dela Solomunova i šta je god èinio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomunovih?
42. A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem èetrdeset godina.
43. I poèinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svog; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto.
←  1Kings (11/22)  →