←  1Corinthians (2/16)  →

---

1.

I ja došavši k vama, braæo, ne dodjoh s visokom reèi ili premudrosti da vam javljam svedoèanstvo Božije.

2.

Jer nisam mislio da znam šta medju vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.

3.

I ja bejah medju vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.

4.

I reè moja, i pouèenje moje ne beše u nadgovorljivim reèima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.

5.

Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.

6.

Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.

7.

Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;

8.

Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.

9.

Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne èu, i u srce èoveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.

10.

A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.

11.

Jer ko od ljudi zna šta je u èoveku osim duha èoveèijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.

12.

A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;

13.

Koje i govorimo ne reèima što je nauèila èoveèija premudrost, nego šta uèi Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.

14.

A telesni èovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se èini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.

15.

Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.

16.

Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouèi? A mi um Hristov imamo.

---

←  1Corinthians (2/16)  →