←  1Corinthians (15/16)  →
1. Ali vam napominjem, braæo, jevandjelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.
2. Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; veæ ako da uzalud verovaste.
3. Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,
4. I da bi ukopan, i da usta treæi dan, po pismu,
5. I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;
6. A potom Ga videše jednom više od pet stotina braæe, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;
7. A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;
8. A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonošèetu.
9. Jer ja sam najmladji medju apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.
10. Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.
11. Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.
12. A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki medju vama da nema vaskrsenja mrtvih?
13. I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
14. A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
15. A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedoèimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.
16. Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.
17. A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
18. Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
19. I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesreæniji smo od svih ljudi.
20. Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.
21. Jer buduæi da kroz èoveka bi smrt, kroz èoveka i vaskrsenje mrtvih.
22. Jer kako po Adamu svi umiru, tako æe i po Hristu svi oživeti.
23. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;
24. Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.
25. Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.
26. A poslednji æe se neprijatelj ukinuti, smrt.
27. Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.
28. A kad Mu sve pokori, onda æe se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.
29. Šta, dakle, èine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamaèno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?
30. I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki èas?
31. Svaki dan umirem, tako mi, braæo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.
32. Jer ako sam se po èoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer æemo sutra umreti.
33. Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre obièaje.
34. Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.
35. Ali æe vam reæi ko: Kako æe ustati mrtvi? I u kakvom æe telu doæi?
36. Bezumnièe! To što seješ neæe oživeti ako ne umre.
37. I što seješ ne seješ telo koje æe biti, nego golo zrno, bilo pšenièno ili drugo kako.
38. A Bog mu daje telo kako hoæe, i svakom semenu svoje telo.
39. Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo èoveèije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptièije.
40. I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.
41. Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
42. Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;
43. Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;
44. Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.
45. Tako je i pisano: Prvi èovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.
46. Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
47. Prvi je èovek od zemlje, zemljan; drugi je èovek Gospod s neba.
48. Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
49. I kako nosimo oblièje zemljanog tako æemo nositi i oblièje nebeskog.
50. A ovo govorim, braæo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasledjuje.
51. Evo vam kazujem tajnu: jer svi neæemo pomreti, a svi æemo se pretvoriti.
52. Ujedanput, u trenuæu oka u poslednjoj trubi; jer æe zatrubiti i mrtvi æe ustati neraspadljivi, i mi æemo se pretvoriti.
53. Jer ovo raspadljivo treba da se obuèe u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuèe u besmrtnost.
54. A kad se ovo raspadljivo obuèe u neraspadljivost i ovo se smrtno obuèe u besmrtnost, onda æe se zbiti ona reè što je napisana: Pobeda proždre smrt.
55. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?
56. A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.
57. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.
58. Zato, braæo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajuæi da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.
←  1Corinthians (15/16)  →