←  1Corinthians (13/16)  →

---

1.

Ako jezike èoveèije i andjeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveèi.

2.

I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.

4.

Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velièa, ne nadima se,

5.

Ne èini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,

6.

Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7.

Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

8.

Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako æe i prestati, jezici ako æe umuknuti, razuma ako æe nestati.

9.

Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;

10.

A kad dodje savršeno, onda æe prestati šta je nešto.

11.

Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh èovek, odbacih detinjstvo.

12.

Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda æemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda æu poznati kao što sam poznat.

13.

A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveæa medju njima.

---

←  1Corinthians (13/16)  →