←  1Chronicles (22/29)  →
1. I reèe David: Ovo je kuæa Gospoda Boga i ovo je oltar za žrtvu paljenicu Izrailju.
2. I zapovedi David da se skupe inostranci koji behu u zemlji Izrailjevoj, i odredi kamenare da tešu kamen da se gradi dom Božji.
3. I gvoždja mnogo za kline na krila vratima i na sastavke pripravi David, i bronze mnogo bez mere,
4. I drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.
5. Jer David govoraše: Solomun je sin moj dete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svim zemljama; zato æu mu pripraviti šta treba. I pripravi David mnoštvo pre smrti svoje.
6. Potom dozva sina svog Solomuna i zapovedi mu da sazida dom Gospodu Bogu Izrailjevom.
7. I reèe David Solomunu: Sine! Bio sam naumio da sazidam dom imenu Gospoda Boga svog.
8. Ali mi dodje reè Gospodnja govoreæi: Mnogo si krvi prolio i velike si ratove vodio; neæeš ti sazidati dom imenu mom, jer si mnogo krvi prolio na zemlju preda mnom.
9. Evo, rodiæe ti se sin, on æe biti miran èovek i smiriæu ga od svih neprijatelja njegovih unaokolo; zato æe mu biti ime Solomun; i mir i pokoj daæu Izrailju za njegovog vremena.
10. On æe sazidati dom imenu mom, i on æe mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiæu presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.
11. Zato, sine, Gospod æe biti s tobom, i biæeš sreæan, te æeš sazidati dom Gospoda Boga svog kao što je govorio za te.
12. Samo da ti da Gospod razum i mudrost kad te postavi nad Izrailjem da držiš zakon Gospoda Boga svog.
13. Tada æeš biti sreæan, ako uzdržiš i ustvoriš uredbe i zakone koje je zapovedio Gospod preko Mojsija Izrailju. Budi slobodan i hrabar, ne boj se i ne plaši se.
14. I evo u nevolji svojoj pripravio sam za dom Gospodnji, sto hiljada talanata zlata i hiljadu hiljada talanata srebra; a bronze i gvoždja bez mere, jer ga ima mnogo, takodje i drva i kamenja pripravio sam; a ti dodaj još.
15. A imaš i poslenika mnogo, kamenara i zidara i drvodelja, i svakojakih ljudi veštih svakom poslu.
16. Ima zlata, srebra, i bronze i gvoždja bez mere; nastani dakle i radi, i Gospod æe biti s tobom.
17. Potom zapovedi David svim knezovima Izrailjevim da pomažu Solomunu, sinu njegovom:
18. Nije li s vama Gospod Bog vaš, koji vam je dao mir od svuda? Jer je dao u ruke moje stanovnike ove zemlje, i zemlja je pokorena Gospodu i narodu Njegovom.
19. Sada, dakle, upravite srce svoje i dušu svoju da tražite Gospoda Boga svog; nastanite i zidajte svetinju Gospodu Bogu da unesete kovèeg zaveta Gospodnjeg i sveto posudje Božije u dom koji æe se sazidati imenu Gospodnjem.
←  1Chronicles (22/29)  →