←  1Chronicles (17/29)  →
1. A kad David sedjaše kod kuæe svoje, reèe David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kuæi od kedrovog drveta, a kovèeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.
2. A Natan reèe Davidu: Šta ti je god u srcu, èini, jer je Bog s tobom.
3. Ali onu noæ dodje reè Božja Natanu govoreæi:
4. Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi neæeš sazidati kuæe da u njoj nastavam.
5. Kad nisam nastavao u kuæi otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona,
6. Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reè rekao kome izmedju sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne naèinite kuæu od kedra?
7. Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vodj narodu mom Izrailju.
8. I bejah s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji.
9. I odrediæu mesto narodu svom Izrailju, i posadiæu ga, te æe nastavati u svom mestu, i neæe se više pretresati; niti æe im više dosadjivati nepravednici kao pre,
10. I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da æe ti Gospod sazidati kuæu.
11. I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignuæu seme tvoje nakon tebe, koje æe biti izmedju sinova tvojih, i utvrdiæu carstvo njegovo.
12. Oni æe mi sazidati dom, i utvrdiæu presto njegov doveka.
13. Ja æu mu biti Otac, i on æe mi biti sin; a milosti svoje neæu ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe.
14. Nego æu ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto æe njegov stajati doveka.
15. Po svim ovim reèima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
16. Tada dodje car David i stade pred Gospodom, i reèe: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde?
17. I to ti se èini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom èoveèijim, Gospode Bože.
18. Šta æe još David da Ti govori o èasti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog?
19. Gospode, sluge svog radi i po srcu svom èiniš svu ovu veliku stvar, obznanjujuæi sve ove velike stvari.
20. Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto èusmo svojim ušima.
21. Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da steèe sebi ime velikim i strašnim delima izgoneæi narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira
22. Jer si uèinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
23. I tako, Gospode, reè koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i uèini kako si rekao.
24. Neka bude tvrda, da se velièa ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.
25. Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da æeš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.
26. Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.
27. Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biæe blagosloven doveka.
←  1Chronicles (17/29)  →