| ← Psalms (35/150) → |
| 1. | Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju! |
| 2. | Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć! |
| 3. | Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: "Ja sam tvoje spasenje." |
| 4. | Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju! |
| 5. | Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera! |
| 6. | Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio! |
| 7. | Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše. |
| 8. | Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše! |
| 9. | A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu. |
| 10. | Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša? |
| 11. | Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam. |
| 12. | Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu. |
| 13. | U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala. |
| 14. | Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali. |
| 15. | A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru. |
| 16. | Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene. |
| 17. | O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje! |
| 18. | Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim. |
| 19. | Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze! |
| 20. | Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji. |
| 21. | Razvaljuju svoja usta na me i govore: "Ha, ha, vidjesmo očima svojim!" |
| 22. | Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj! |
| 23. | Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju! |
| 24. | Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom! |
| 25. | Nek' ne misle u srcu: "Ispunila nam se želja!" Nek' ne reknu: "Progutali smo ga!" |
| 26. | Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me! |
| 27. | Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: "Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!" |
| 28. | A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke. |
| ← Psalms (35/150) → |