←  Job (30/42)  →

---

1.

A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

2.

Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

3.

Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

4.

Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

5.

Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

6.

Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

7.

Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

8.

Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

9.

Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

10.

Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

11.

I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

12.

S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

13.

Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

14.

prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

15.

Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

16.

Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

17.

Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

18.

Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

19.

U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

20.

K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

21.

Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

22.

U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

23.

Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

24.

Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

25.

Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

26.

Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

27.

Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

28.

Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

29.

Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

30.

Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

31.

Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.

---

←  Job (30/42)  →