| ← Job (19/42) → |
| 1. | Job progovori i reče: |
| 2. | TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'? |
| 3. | Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate. |
| 4. | Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje. |
| 5. | Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali? |
| 6. | Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom. |
| 7. | Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema. |
| 8. | Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio. |
| 9. | Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu. |
| 10. | Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao. |
| 11. | Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem. |
| 12. | U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator. |
| 13. | Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici. |
| 14. | Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me. |
| 15. | Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima. |
| 16. | Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati. |
| 17. | Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe. |
| 18. | I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni. |
| 19. | Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah. |
| 20. | Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba. |
| 21. | Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila. |
| 22. | Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa? |
| 23. | O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale; |
| 24. | kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale! |
| 25. | Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati. |
| 26. | A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga. |
| 27. | Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima. |
| 28. | Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?', |
| 29. | mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!" |
| ← Job (19/42) → |