← Genesis (49/50) → |
1. | Jakov zatim sazva svoje sinove te reče: "Skupite se da vam kažem što će vas snaći u kasnije vrijeme: |
2. | Okupite se, čujte, sinovi Jakovljevi, čujte oca svoga Izraela! |
3. | Ti Rubene, moj prvorođenče, snaga ti si moja, prvenac moje muškosti. Ističeš, se ponosom, snagom se ističeš, |
4. | no, poput vode nabujao, nećeš više imati prvenstva, jer na ležaj oca svog se pope, moj tad oskvrnu krevet. |
5. | Šimun i Levi braća su prava! Mačevi im oruđe nasilja. |
6. | Na njihova vijećanja ja ne silazio, u njihovim zborovima udjela ne imao! U srdžbi su svojoj ljude ubijali; u obijesti bikove sakatili. |
7. | Prokleta im srdžba, jer je prežestoka! Prokleta im obijest, jer je preokrutna! Razdijelit ću ih po Jakovu, Izraelom raspršiti. |
8. | Judo! Tvoja braća slavit će te; svagda ti je šaka na šiji dušmana, sinci oca tvoga tebi će se klanjat. |
9. | Judo, laviću mali! Plijenom si se, sine, udebljao; poput lava, poput lavice legao potrbuške! Tko bi ga dražiti smio? |
10. | Od Jude žezlo se kraljevsko, ni palica vladalačka od nogu njegovih udaljiti neće dok ne dođe onaj kome pripada - kome će se narodi pokoriti. |
11. | Svog magarca za lozu privezuje, mlado magarice svoje za čokot. U vinu on kupa svoju odjeću svoju halju u krvi od grožđa. |
12. | Oči su mu od vina mutne, zubi bjelji od mlijeka. |
13. | Zebulun će stanovati uz obalu morsku, luka spasa bit će brodarima, uz bok njegov Sidon će ležati. |
14. | Jisakar je koščat magarac polegao među ogradama. |
15. | Vidje da je odmor ugodan, a zemlja lijepa, te leđa svoja pod teret podmetnu i na tlaku pristade. |
16. | Dan će narod svoj suditi kao svako pleme Izraelovo. |
17. | Nek' Dan zmija bude na putu, guja pokraj staze što će konja za zglob ujesti, i njegov konjik nauznak će pasti. |
18. | U spas tvoj se, Jahve, uzdam! |
19. | Gada će pljačkat razbojnici, pljačkom će im za petama biti. |
20. | U Ašera bit će hrane, poslastica za kraljeve. |
21. | Naftali je košuta lakonoga koja krasnu lanad mladi. |
22. | Josip je stablo plodno, plodno stablo kraj izvora, grane svoje grana preko zida. |
23. | Strijelci njega saletjeli, strijeljali ga, opljačkali. |
24. | Ali luk mu čvrst ostaje, mišice mu ojačale, rukom Jakog Jakovljeva, imenom Pastira, Stijene Izraela, |
25. | Bogom, Ocem tvojim, koji ti pomaže, Svesilnim koji te blagoslivlje blagoslovom ozgo sa nebesa, blagoslovom ozdo iz dubina, blagoslovom iz svih prsa, iz svih utroba! |
26. | Blagoslovom klasja i cvjetova, blagoslovom drevnih brda, želja vječnih brežuljaka - nek' se oni spuste na Josipa, između braće posvećenog! |
27. | Benjamin je vuk grabežljivi, lovinu on jutrom jede, a navečer plijen dijeli." |
28. | Sve su to Izraelova plemena - dvanaest ih na broj - i to im je otac rekao kad ih je blagoslivljao; svakoga je od njih blagoslovio njegovim blagoslovom. |
29. | Poslije toga im dade ovu naredbu: "Naskoro ću se pridružiti svojim precima. Sahranite me kraj mojih otaca, |
30. | u spilji što se nalazi na polju Efrona, Hetita, u spilji na polju Makpeli, nasuprot Mamri, u zemlji kanaanskoj. To je ona koju je Abraham kupio s poljem od Hetita Efrona za mjesto sahranjivanja. |
31. | Ondje je sahranjen Abraham i njegova žena Sara; sahranjeni su ondje Izak i njegova žena Rebeka; ondje sam ja sahranio Leu. |
32. | Polje i spilja na njemu kupljeni su od Hetita." |
33. | Kad je Jakov tako naputio svoje sinove, povuče noge natrag na postelju te izdahnu - pridruži se svojim precima. |
← Genesis (49/50) → |