←  Zephaniah (2/3)  →
1. Saberite se, saberite se, narode nemili.
2. Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.
3. Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji èinite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.
4. Jer æe se Gaza ostaviti i Askalon æe opusteti; Azot æe se odagnati u podne i Akaron æe se iskoreniti.
5. Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reè je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja æu te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.
6. I bregovi æe morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.
7. I taj æe kraj biti ostatku doma Judinog; onde æe pasti; u domovima æe askalonskim legati uveèe; jer æe ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.
8. Èuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko medja njihovih.
9. Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav æe biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i veèna pustoš; ostatak naroda mog opleniæe ih, i koji ostanu od naroda mog naslediæe ih.
10. To æe im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.
11. Strašan æe im biti Gospod, jer æe istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu æe se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.
12. I vi, Etiopljani, biæete pobijeni maèem mojim.
13. I dignuæe ruku svoju na sever, i zatræe Asirsku, i Nineviju æe opusteti da bude suva kao pustinja.
14. I u njoj æe ležati stada, svakojako zverje izmedju naroda, i gem i æuk noæivaæe na dovratnicima njenim; glasom æe pevati na prozorima; pustoš æe biti na pragovima, jer æe se poskidati kedrovina.
15. Takav æe biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prodje mimo nj zviždaæe i mahati rukom.
←  Zephaniah (2/3)  →