←  Zechariah (9/14)  →
1. Breme reèi Gospodnje zemlji Adrahu i Damasku, gde æe poèinuti, jer je Gospodnje oko na ljudima i na svim plemenima Izrailjevim.
2. I Emat æe zahvatiti, i Tir i Sidon, ako i jesu veoma mudri,
3. I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu.
4. Gle, Gospod æe ga oterati i vræi æe u more silu njegovu, i on æe ognjem izgoreti.
5. Askalon æe videti i uplašiæe se, i Gaza æe se vrlo uzmuèiti, i Akaron, što ga osramoti nadanje njegovo, i poginuæe car u Gazi; i Askalon se neæe naseliti.
6. I u Azotu æe sedeti tudjin, i ponos æu filistejski zatrti.
7. I ukloniæu krv njihovu od usta njihovih, i gadove njihove iz zuba njihovih, i ko ostane biæe i on Boga našeg i biæe kao poglavar u Judi, a Akaron kao Jevusejac.
8. I postaviæu logor kod doma svog suprot vojsci, suprot onima koji odlaze i dolaze, i nastojnik neæe više prolaziti kroz njih, jer sada pogledah svojim oèima.
9. Raduj se mnogo, kæeri sionska, podvikuj, kæeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magarièinom.
10. Jer æu istrebiti iz Jefrema kola i iz Jerusalima konje; i istrebiæe se luk ubojiti; i On æe kazivati mir narodima, i vlast æe mu biti od mora do mora i od reke do krajeva zemaljskih.
11. A ti, za krv zaveta tvog pustih sužnje tvoje iz jame, gde nema vode.
12. Vratite se ka gradu, sužnji, koji se nadate, još ti i danas javljam da æu ti platiti dvojinom.
13. Jer zapeh sebi Judu kao luk, i napunih Jefrema, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje, Javane, i uèinih te da si kao maè junaèki.
14. I Gospod æe se pokazati nad njima, i strela æe Njegova izaæi kao munja, i Gospod æe Gospod zatrubiti u trubu i poæi æe s vihorima južnim.
15. Gospod nad vojskama zaklanjaæe ih, i oni æe jesti pogazivši iz praæe, i piæe podvikujuæi kao od vina, i biæe puni kao èaša, kao uglovi od oltara.
16. I Gospod Bog njihov izbaviæe ih u taj dan kao stado svog naroda, jer æe se kamenje u vencu podignuti u zemlji njegovoj.
17. Jer koliko æe biti dobro njegovo i kolika lepota njegova! Od žita æe rasti momci, a od slatkog vina devojke.
←  Zechariah (9/14)  →