| ← Zechariah (4/14) → |
| 1. | Potom vrati se andjeo koji mi govoraše, i probudi me kao èoveka koji se budi oda sna. |
| 2. | I reèe mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, sveænjak sav od zlata, i gore na njemu èaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu, |
| 3. | I dve masline uza nj, jedna s desne strane èaši a jedna s leve. |
| 4. | I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj? |
| 5. | A andjeo koji govoraše sa mnom odgovori i reèe mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj. |
| 6. | A on odgovori i reèe mi govoreæi: To je reè Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošæu nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. |
| 7. | Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on æe izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu. |
| 8. | I dodje mi reè Gospodnja govoreæi: |
| 9. | Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke æe njegove i dovršiti, i poznaæeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. |
| 10. | Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer æe se radovati kad vidi kamen meraèki u ruci Zorovavelju, onih sedam oèiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju. |
| 11. | Tada odgovarajuæi rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane sveænjaku i s leve? |
| 12. | I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve granèice maslinove, što su medju dva levka zlatna, koji toèe zlato? |
| 13. | I reèe mi govoreæi: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj. |
| 14. | Tada reèe: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje. |
| ← Zechariah (4/14) → |