←  Ruth (2/4)  →
1. A beše jedan èovek, rod mužu Nojemininom, èovek bogat od porodice Elimelehove, kome ime beše Voz.
2. I Ruta Moavka reèe Nojemini: Da idem u polje da pabirèim klasje za onim pred kim nadjem milost. A ona joj reèe: Idi, kæeri moja.
3. I ona otide, i došavši stade pabirèiti po njivi za žeteocima: i dogodi se, te dodje na njivu koja pripadaše Vozu, koji beše od porodice Elimelehove.
4. I gle, dodje Voz iz Vitlejema, a reèe žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: Da te blagoslovi Gospod!
5. Tada reèe Voz sluzi svom koji beše nad žeteocima: Èija je ono mladica?
6. A sluga koji beše nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje moavske.
7. I reèe: Da pabirèim, da kupim klasje izmedju snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuæe.
8. Tada Voz reèe Ruti: Èuješ, kæeri moja; nemoj iæi na drugu njivu da pabirèiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.
9. Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij šta moje sluge zahvataju.
10. Tada ona pade nièice i pokloni se do zemlje, i reèe mu: Kako nadjoh milost pred tobom, da me pogledaš kad sam tudjinka?
11. A Voz odgovori i reèe joj: Èuo sam ja sve što si èinila svekrvi svojoj po smrti muža svog, i kako si ostavila oca svog i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kog nisi znala pre.
12. Gospod da ti plati za delo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjevog, kad si došla da se pod krilima Njegovim skloniš.
13. A ona reèe: Nadjoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utešio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.
14. A Voz joj reèe: Kad bude vreme jesti, dodji ovamo i jedi hleba i umoèi zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženih zrna, i ona jede i nasiti se, i preteèe joj.
15. Potom usta da pabirèi. A Voz zapovedi momcima svojim govoreæi: Neka pabirèi i medju snopovima, nemojte da je zastidite.
16. Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.
17. I ona pabirèi na njivi do veèera, i ovrše šta napabirèi, i dodje oko efe jeèma.
18. I uzevši otide u grad, i vide svekrva njena šta je napabirèila; a ona izvadi i dade joj i ono što je preteklo pošto se nasitila.
19. I reèe joj svekrva: Gde si pabirèila danas? I gde si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreæi: Ime je èoveku kod koga sam danas radila Voz.
20. A Nojemina reèe snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reèe joj Nojemina: Taj je èovek nama rod, i jedan od osvetnika naših.
21. A Ruta Moavka reèe: Još mi je rekao: Drži se moje èeljadi dokle ne požanju sve moje.
22. A Nojemina reèe Ruti snasi svojoj: Dobro je, kæeri moja, da ideš s njegovim devojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.
23. I tako se držaše devojaka Vozovih pabirèeæi dokle se ne svrši žetva jeèmena i žetva pšenièna; i življaše kod svekrve svoje.
←  Ruth (2/4)  →