←  Romans (9/16)  →
1. Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoèi savest moja Duhom Svetim:
2. Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;
3. Jer bih želeo da ja sam budem odluèen od Hrista za braæu svoju koja su mi rod po telu,
4. Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obeæanja;
5. Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.
6. A nije moguæe da reè Božija prodje: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;
7. Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reèe, nazvaæe ti se seme.
8. To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obeæanja primaju se za seme.
9. Jer je ovo reè obeæanja: U ovo vreme doæi æu i u Sare æe biti sin.
10. Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.
11. Jer još dok se deca ne behu rodila, ni uèinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,
12. Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reèe joj se: Veæi æe služiti manjem,
13. Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.
14. Šta æemo, dakle, na to reæi? Eda li je nepravda u Boga? Bože saèuvaj!
15. Jer Mojsiju govori: Koga æu pomilovati, pomilovaæu, i na koga æu se smilovati, smilovaæu se.
16. Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoæe, ni do onog koji trèi, nego do Boga koji pomiluje.
17. Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.
18. Tako, dakle, koga hoæe miluje, a koga hoæe otvrdoglavi.
19. Reæi æeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?
20. A ko si ti, o èoveèe! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako naèinio?
21. Ili zar lonèar nema vlasti nad kalom da od jedne guke naèini jedan sud za èast a drugi za sramotu?
22. A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.
23. I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;
24. Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,
25. Kao što i u Josiji govori: Nazvaæu narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
26. I biæe na mestu, gde im se reèe: Vi niste moj narod; tamo æe se nazvati sinovi Boga Živoga.
27. A Isaija vièe za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak æe se spasti.
28. Jer æe On izvršiti reè svoju, i naskoro æe izvršiti po pravdi, da, ispuniæe Gospod naskoro reè svoju na zemlji.
29. I kao što proreèe Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.
30. Šta æemo, dakle, reæi? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokuèiše pravdu, ali pravdu od vere.
31. A Izrailj tražeæi zakon pravde ne dokuèi zakon pravde.
32. Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,
33. Kao što stoji napisano: Evo meæem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neæe se postideti.
←  Romans (9/16)  →