←  Revelation (3/22)  →
1. I andjelu sardske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima sedam Duhova Božijih, i sedam zvezda: znam tvoja dela, da imaš ime da si živ, a mrtav si.
2. Straži, i utvrdjuj ostale koji hoæe da pomru; jer ne nadjoh tvoja dela savršena pred Bogom svojim.
3. Opominji se dakle, kako si primio i kako si èuo, i drži i pokaj se. Ako li ne uzastražiš, doæi æu na tebe kao lupež, i neæeš èuti u koji æu èas doæi na tebe.
4. Ali imaš malo imena i u Sardu, koji ne opoganiše svojih haljina, i hodiæe sa mnom u belima, jer su dostojni.
5. Koji pobedi on æe se obuæi u haljine bele, i neæu izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaæu ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima Njegovim.
6. Ko ima uho neka èuje šta govori Duh crkvama.
7. I andjelu filadelfijske crkve napiši: Tako govori Sveti i Istiniti, koji ima kljuè Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori.
8. Znam tvoja dela; gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti; jer imaš malo sile, i držao si moju reè, i nisi se odrekao imena mog.
9. Evo dajem one iz zbornice sotonine koji govore da su Jevreji i nisu, nego lažu; evo æu ih uèiniti da dodju i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznadu da te ja ljubim.
10. Jer si održao reè trpljenja mog, i ja æu tebe saèuvati od èasa iskušenja, koji æe doæi na sav vasioni svet da iskuša one koji žive na zemlji.
11. Evo æu doæi brzo: drži šta imaš, da niko ne uzme venac tvoj.
12. Koji pobedi uèiniæu ga stubom u crkvi Boga svog, i više neæe iziæi napolje; i napisaæu na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo.
13. Ko ima uho neka èuje šta govori Duh crkvama.
14. I andjelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Poèetak stvorenja Božijeg:
15. Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruæ. O da si studen ili vruæ!
16. Tako, buduæi mlak, i nisi ni studen ni vruæ, izbljuvaæu te iz usta svojih.
17. Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesreæan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.
18. Savetujem te da kupiš u mene zlato žeženo u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obuèeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti oènom pomaži oèi svoje da vidiš.
19. Ja koje god ljubim one i karam i pouèavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
20. Evo stojim na vratima i kucam: ako ko èuje glas moj i otvori vrata, uæi æu k njemu i veèeraæu s njime, i on sa mnom.
21. Koji pobedi daæu mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.
22. Ko ima uho neka èuje šta govori Duh crkvama.
←  Revelation (3/22)  →