←  Revelation (21/22)  →
1. I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prodjoše, i mora više nema.
2. I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom.
3. I èuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije medju ljudima, i živeæe s njima, i oni æe biti narod Njegov, i sam Bog biæe s njima Bog njihov.
4. I Bog æe otrti svaku suzu od oèiju njihovih, i smrti neæe biti više, ni plaèa, ni vike, ni bolesti neæe biti više; jer prvo prodje.
5. I reèe Onaj što sedjaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reèe mi: Napiši, jer su ove reèi istinite i verne.
6. I reèe mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Poèetak i Svršetak. Ja æu žednome dati iz izvora vode žive za badava.
7. Koji pobedi, dobiæe sve, i biæu mu Bog, i on æe biti moj sin.
8. A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vraèarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.
9. I dodje k meni jedan od sedam andjela koji imahu sedam èaša napunjenih sedam zala poslednjih, i reèe mi govoreæi: Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu.
10. I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga,
11. I imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli,
12. I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest andjela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih.
13. Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja, od juga vrata troja, i od zapada vrata troja.
14. I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.
15. I onaj što govoraše sa mnom, imaše trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove.
16. I grad na èetiri ugla stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina. I izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkališta: dužina i širina i visina jednaka je.
17. I razmeri zid njegov na sto i èetrdeset i èetiri lakta, po meri èoveèijoj, koja je andjelova.
18. I beše gradja zidova njegova jaspis, i grad zlato èisto, kao èisto staklo.
19. I temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treæi halkidon, èetvrti smaragd,
20. Peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.
21. I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata behu od jednog zrna bisera: i ulice gradske behu zlato èisto, kao staklo presvetlo.
22. I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje.
23. I grad ne potrebuje ni sunce ni mesec da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov Jagnje.
24. I narodi koji su spaseni hodiæe u videlu njegovom, i carevi zemaljski doneæe slavu i èast svoju u njega.
25. I vrata njegova neæe se zatvarati danju, jer onde noæi neæe biti.
26. I doneæe slavu i èast neznabožaca u njega.
27. I neæe u njega uæi ništa pogano, i što èini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.
←  Revelation (21/22)  →