←  Revelation (18/22)  →

---

1.

I posle ovog videh drugog andjela gde silazi sa neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove.

2.

I povika jakim glasom govoreæi: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan djavolima, i tamnica svakom duhu neèistom, i tamnica svih ptica neèistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode;

3.

I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njene.

4.

I èuh glas drugi s neba koji govori: Izidjite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena.

5.

Jer gresi njeni dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njene.

6.

Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim: kojom èašom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko.

7.

Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i žalosti neæu videti.

8.

Zato æe u jedan dan doæi zla njena: smrt i plaè i glad, i sažeæi æe se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.

9.

I zaplakaæe i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njenog,

10.

Izdaleka stojeæi od straha muka njenih i govoreæi: Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan èas dodje sud tvoj!

11.

I trgovci zemaljski zaplakaæe i zajaukati za njom, što njihove tovare niko više ne kupuje;

12.

Tovara zlata i srebra i kamenja dragog i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakih sudova od fildiša, i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, bronze i gvoždja i mermera,

13.

I cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša èoveèijih.

14.

I voæa želja duše tvoje otidoše od tebe, i sve što je masno i dobro otide od tebe, i više ga neæeš naæi.

15.

Trgovci koji se ovim tovarima obogatiše od nje, staæe izdaleka od straha muèenja njenog, plaèuæi i jauèuæi,

16.

I govoreæi: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, obuèeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakiæeni zlatom i kamenjem dragim i biserom;

17.

Jer u jedan èas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od ladji, i sav narod u ladjama, i ladjari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka,

18.

I vikahu, videvši dim gorenja njenog, i govorahu: Ko je bio kao ovaj grad veliki?

19.

I baciše prah na glave svoje, i povikaše plaèuæi i ridajuæi, govoreæi: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, u kome se obogatiše svi koji imaju ladje na moru od bogatstva njegovog, jer u jedan èas opuste!

20.

Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud vaš na njemu.

21.

I uze jedan andjeo jak kamen veliki, kao kamen vodenièni, i baci u more govoreæi: Tako æe sa hukom biti baèen Vavilon, grad veliki, i neæe se više naæi;

22.

I glas gudaèa i pevaèa i sviraèa i trubaèa neæe se više èuti u tebi; i nikakav mastor ni od kakvog zanata neæe se više naæi u tebi, i huka kamenja vodeniènog neæe se èuti u tebi;

23.

I videlo žiška neæe se više svetliti u tebi, i glas ženika i neveste neæe više biti èuven u tebi; jer trgovci tvoji behu boljari zemaljski, jer tvojim èaranjem prevareni biše svi narodi.

24.

I u njemu se nadje krv proroèka i svetih, i svih koji su pobijeni na zemlji.

---

←  Revelation (18/22)  →