←  Revelation (16/22)  →

---

1.

I èuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici andjela: Idite, i izlijte sedam èaša gneva Božijeg na zemlju.

2.

I ode prvi andjeo, i izli èašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj.

3.

I drugi andjeo izli èašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru.

4.

I treæi andjeo izli èašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.

5.

I èuh andjela vodenog gde govori: Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio;

6.

Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili.

7.

I èuh drugog iz oltara gde govori: Da, Gospode Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi Tvoji.

8.

I èetvrti andjeo izli èašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.

9.

I opališe se ljudi od velike vruæine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu.

10.

I peti andjeo izli èašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola.

11.

I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih.

12.

I šesti andjeo izli èašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka sunèanog.

13.

I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde izidjoše tri neèista duha, kao žabe.

14.

Jer su ovo duhovi djavolski koji èine èudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.

15.

Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji èuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova.

16.

I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.

17.

I sedmi andjeo izli èašu svoju po nebu, i izidje glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreæi: Svrši se.

18.

I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.

19.

I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožaèki padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da èašu vina ljutog gneva svog.

20.

I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nadjoše.

21.

I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo.

---

←  Revelation (16/22)  →