| ← Psalms (39/150) → |
| 1. | Rekoh: Èuvaæu se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaæu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom. |
| 2. | Bejah nem i glas ne pustih; æutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže, |
| 3. | Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim: |
| 4. | Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? Da znam kako sam ništa. |
| 5. | Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki èovek živ. |
| 6. | Baš hodi èovek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti. |
| 7. | Pa šta da èekam, Gospode? Nada je moja u Tebi. |
| 8. | Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh. |
| 9. | Nem sam, neæu otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario. |
| 10. | Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me. |
| 11. | Ako æeš karati èoveka za prestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovek. |
| 12. | Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj æutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji. |
| 13. | Nemoj me više gnevno gledati, pa æu odahnuti pre nego otidem i više me ne bude. |
| ← Psalms (39/150) → |