| ← Psalms (31/150) → |
| 1. | U Tebe se, Gospode, uzdam; nemoj me ostaviti pod sramotom doveka, po pravdi svojoj izbavi me. |
| 2. | Prigni k meni uho svoje, pohitaj, pomozi mi. Budi mi kameni grad, tvrda ograda, gde bih se spasao. |
| 3. | Jer si Ti kamena gora moja i ograda moja, imena svog radi vodi me i upravljaj mnom. |
| 4. | Izvadi me iz mreže koju mi tajno zamestiše; jer si Ti krepost moja. |
| 5. | U Tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istiniti! |
| 6. | Nenavidim one koji poštuju propadljive idole; ja se u Gospoda uzdam. |
| 7. | Radovaæu se i veseliti se o milosti Tvojoj, kad pogledaš na moju muku, poznaš tugu duše moje, |
| 8. | Ne daš me u ruku neprijatelju, postaviš noge moje na prostranom mestu. |
| 9. | Smiluj se na me, Gospode; jer me je tuga, od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje; |
| 10. | Išèile u žalosti život moj, i godine moje u uzdisanju; oslabi od muke krepost moja, i kosti moje sasahnuše. |
| 11. | Od mnoštva neprijatelja svojih postadoh podsmeh i susedima svojim, i strašilo znancima svojim; koji me vide na ulici beže od mene. |
| 12. | Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima; ja sam kao razbijen sud. |
| 13. | Jer slušam grdnju od mnogih, od svuda strah, kad se dogovaraju na me, misle išèupati dušu moju. |
| 14. | A ja se, Gospode, u Tebe uzdam i velim: Ti si Bog moj. |
| 15. | U Tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojih, i od onih, koji me gone. |
| 16. | Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom; spasi me milošæu svojom. |
| 17. | Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao. |
| 18. | Neka oneme usta lažljiva, koja govore na pravednika obesno, oholo i s porugom. |
| 19. | Kako je mnogo u Tebe dobra, koje èuvaš za one koji Te se boje, i koje daješ onima koji se u Te uzdaju pred sinovima èoveèijim! |
| 20. | Sakrivaš ih pod krov lica svog od buna ljudskih; sklanjaš ih pod sen od svadljivih jezika. |
| 21. | Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad! |
| 22. | Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbaèen sam od oèiju Tvojih; ali Ti èu molitveni glas moj kad Te prizvah. |
| 23. | Ljubite Gospoda svi sveti Njegovi; Gospod drži veru; i uvršeno vraæa onima koji postupaju oholo. |
| 24. | Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate. |
| ← Psalms (31/150) → |