←  Psalms (22/150)  →

---

1.

Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reèi vike moje?

2.

Bože moj! Vièem danju, a Ti me ne slušaš, i noæu ali nemam mira.

3.

Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!

4.

U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.

5.

Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.

6.

A ja sam crv, a ne èovek; podsmeh ljudima i rug narodu.

7.

Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,

8.

I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje.

9.

Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje.

10.

Za Tobom pristajem od rodjenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj.

11.

Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.

12.

Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me;

13.

Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan i rièe.

14.

Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

15.

Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.

16.

Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

17.

Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.

18.

Dele haljine moje medju sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.

19.

Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.

20.

Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.

21.

Saèuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.

22.

Kazujem ime Tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu Te.

23.

Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo!

24.

Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva.

25.

Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršiæu pred onima koji se Njega boje.

26.

Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji Ga traže; živo da bude srce vaše doveka.

27.

Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred Njim sva plemena neznabožaèka.

28.

Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima.

29.

Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred Njim æe pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu saèuvati dušu svoju u životu.

30.

Seme æe njihovo služiti Njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjem.

31.

Doæi æe, i kazivaæe pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji æe se roditi; jer je On uèinio ovo.

---

←  Psalms (22/150)  →