| ← Psalms (2/150) → |
| 1. | Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari? |
| 2. | Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog. |
| 3. | "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov." |
| 4. | Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva. |
| 5. | Pa im govori u gnevu svom i jarošæu svojom zbunjuje ih: |
| 6. | "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj." |
| 7. | Kazaæu naredbu Gospodnju; On reèe meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih. |
| 8. | Išti u mene, i daæu ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu. |
| 9. | Udariæeš ih gvozdenom palicom; razbiæeš ih kao lonèarski sud." |
| 10. | Sad, carevi, orazumite se; nauèite se sudije zemaljske! |
| 11. | Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom. |
| 12. | Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer æe se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju! |
| ← Psalms (2/150) → |