Psalms (18/150)

← Psalms (18/150) →

Ljubiæu Te, Gospode, kreposti moja,

Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne može, Izbavitelju moj, Bože moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, Štite moj, Rože spasenja mog, Utoèište moje!

Prizivam Gospoda, kome se klanjati valja, i opraštam se neprijatelja svojih.

Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

Opkoliše me bolesti paklene, stegoše me zamke smrtne

U svojoj teskobi prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah; On èu iz dvora svog glas moj, i vika moja dodje Mu do ušiju.

Zatrese se i pokoleba se zemlja, zadrmaše se i pomeriše iz temelja gore, jer se On razljuti.

Podiže se dim od gneva Njegovog, iz usta Njegovih oganj, koji proždire i živo ugljevlje odskakaše od Njega.

Savi nebesa i sidje. Mrak beše pod nogama Njegovim.

10.

Sede na heruvima i podiže se, i polete na krilima vetrenim.

11.

Od mraka naèini sebi krov, senicu oko sebe, od mraènih voda, oblaka vazdušnih.

12.

Od sevanja pred Njim kroz oblake Njegove udari grad i živo ugljevlje.

13.

Zagrme na nebesima Gospod, i Višnji pusti glas svoj, grad i živo ugljevlje.

14.

Pusti strele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih.

15.

I pokazaše se izvori vodeni, i otkriše se temelji vasiljeni od pretnje Tvoje, Gospode, od dihanja duha gneva Tvog.

16.

Tada pruži s visine ruku, uhvati me, izvuèe me iz vode velike.

17.

Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jaèi od mene.

18.

Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.

19.

Izvede me na prostrano mesto, i izbavi me, jer sam Mu mio.

20.

Dade mi Gospod po pravdi mojoj, i za èistotu ruku mojih dariva me.

21.

Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog,

22.

Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.

23.

Bih Mu veran, i èuvah se od bezakonja svog.

24.

Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti ruku mojih pred oèima Njegovim.

25.

Sa svetima postupaš sveto, s èovekom vernim verno,

26.

S èistim èisto, a s nevaljalim nasuprot njemu.

27.

Jer Ti pomažeš ljudima nevoljnim, a oèi ponosite ponižavaš.

28.

Ti raspaljuješ videlo moje; Gospod moj prosvetljuje tamu moju.

29.

S Tobom razbijam vojsku, i s Bogom svojim skaèem preko zida.

30.

Put je Gospodnji veran, reè Gospodnja èista. On je štit svima koji se u Nj uzdaju.

31.

Jer ko je Bog osim Gospoda, i ko je odbrana osim Boga našeg?

32.

Ovaj Bog opasuje me snagom, i èini mi veran put.

33.

Daje mi noge kao u jelena, i na visine stavlja me.

34.

Uèi ruke moje boju, i mišice moje èini da su luk od bronze.

35.

Ti mi daješ štit spasenja svog; desnica Tvoja drži me, i milost Tvoja èini me velika.

36.

Ti širiš korak moj, te se ne spotièu noge moje.

37.

Teram neprijatelje svoje i stižem ih, i ne vraæam se dok ih ne istrebim.

38.

Obaram ih, i ne mogu ustati, padaju pod noge moje.

39.

Jer me Ti opasuješ snagom za boj, i koji ustanu na me, obaraš ih preda mnom.

40.

Neprijatelja mojih pleæi Ti mi obraæaš, i potirem nenavidnike svoje.

41.

Oni vièu, ali nemaju pomagaèa, ka Gospodu, ali ih On ne sluša.

42.

Rasipam ih kao prah po vetru, kao blato po ulicama gazim ih.

43.

Ti me izbavljaš od bune narodne, postavljaš me da sam glava tudjim plemenima; narod kog ne poznavah, služi mi.

44.

Po samom èuvenju slušaju me, tudjini pokorni su mi.

45.

Tudjini blede, drhæu u gradovima svojim.

46.

Živ je Gospod, i da je blagosloven braniè moj! Da se uzvisi Bog spasenja mog,

47.

Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,

48.

Koji me izbavlja od neprijatelja, podiže me nad one koji ustaju na me i od èoveka žestokog izbavlja me!

49.

Toga radi hvalim Te, Gospode, pred narodima, i pevam imenu Tvom,

50.

Koji slavno izbavljaš cara svog, i èiniš milost pomazaniku svom Davidu i nasledju njegovom doveka.

← Psalms (18/150) →