| ← Psalms (17/150) → |
| 1. | Usliši, Gospode, pravdu, èuj glas moj, primi u uši molitvu moju ne iz usta lažljivih. |
| 2. | Od lica Tvog neka izadje sud moj, oèi Tvoje neka pogledaju na pravicu. |
| 3. | Ispitaj srce moje, obidji noæu; u ognju me okušaj, i neæeš naæi nepravde moje. |
| 4. | Usta se moja ne dohvataju dela ljudskih; radi reèi usta Tvojih držim se puteva oštrih. |
| 5. | Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji. |
| 6. | Tebe prizivam, jer æeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i èuj reèi moje. |
| 7. | Pokaži divnu milost svoju, koji izbavljaš one koji se u Te uzdaju od onih koji se protive desnici Tvojoj. |
| 8. | Èuvaj me kao zenicu oka: senom krila svojih zakloni me |
| 9. | Od bezbožnika koji me napadaju, od neprijatelja duše moje, koji su me opkolili. |
| 10. | Srce svoje zatvoriše; ustima svojim govore oholo. |
| 11. | Izagnavši me opet su oko mene; oèi su svoje uprli da me obore na zemlju. |
| 12. | Oni su kao lav koji hoæe da rastrže, i kao laviæ koji sedi u potaji. |
| 13. | Ustani, Gospode, preteci ih, obori ih. Odbrani dušu moju maèem svojim od bezbožnika, |
| 14. | Rukom svojom, Gospode, od ljudi ovih, od ljudi ovog sveta, kojima je deo ovaj život, kojima si trbuh napunio svog bogatstva, da æe im i sinovi biti siti i ostatak ostaviti svojoj deci. |
| 15. | A ja æu u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, biæu sit od prilike Tvoje. |
| ← Psalms (17/150) → |