←  Psalms (106/150)  →
1. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
2. Ko æe iskazati silu Gospodnju? Isprièati svu slavu Njegovu?
3. Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!
4. Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoæu svojom,
5. Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.
6. Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.
7. Oci naši u Misiru ne razumeše èudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.
8. Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.
9. Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;
10. I saèuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.
11. Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.
12. Tada verovaše reèima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.
13. Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne poèekaše volje Njegove.
14. Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.
15. On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.
16. Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.
17. Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa èetu Avironovu.
18. I spali oganj èetu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.
19. Naèiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.
20. Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.
21. Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je uèinio velika dela u Misiru,
22. Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.
23. I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.
24. Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reèi Njegovoj.
25. Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.
26. I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,
27. Da pobije pleme njihovo medju narodima, i raseje ih po zemljama.
28. I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.
29. I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.
30. I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.
31. I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.
32. I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;
33. Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.
34. Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;
35. Nego se pomešaše s neznabošcima, i nauèiše dela njihova.
36. Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.
37. Sinove svoje i kæeri svoje prinosiše na žrtvu djavolima.
38. Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kæeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.
39. Oskvrniše sebe delima svojim, i èiniše preljubu postupanjem svojim.
40. I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.
41. I predade ih u ruke neznabožaèke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.
42. Dosadjivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.
43. Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.
44. Ali On pogleda na nevolju njihovu, èuvši tužnjavu njihovu,
45. I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;
46. I uèini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.
47. Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!
48. Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!
←  Psalms (106/150)  →