←  Proverbs (7/31)  →

---

1.

Sine, èuvaj reèi moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.

2.

Èuvaj zapovesti moje i biæeš živ, i nauku moju kao zenicu oèiju svojih.

3.

Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploèi srca svog.

4.

Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,

5.

Da bi te èuvala od žene tudje, od tudjinke, koja laska reèima.

6.

Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,

7.

I videh medju ludima, opazih medju decom bezumnog mladiæa,

8.

Koji idjaše ulicom pokraj ugla njenog, i koraèaše putem ka kuæi njenoj,

9.

U sumrak, uveèe, kad se unoæa i smrèe;

10.

A gle, srete ga žena u odelu kurvinskom i lukavog srca,

11.

Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuæe,

12.

Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebaše.

13.

I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reèe mu:

14.

Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavete svoje;

15.

Zato ti izidjoh na susret da te tražim, i nadjoh te.

16.

Nastrla sam odar svoj pokrivaèem vezenim i prostirkama misirskim.

17.

Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.

18.

Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.

19.

Jer mi muž nije kod kuæe, otišao je na put daleki,

20.

Uzeo je sa sobom tobolac novèani, vratiæe se kuæi u odredjeni dan.

21.

Navrati ga mnogim reèima, glatkim usnama odvuèe ga.

22.

Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,

23.

Dokle mu strela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajuæi da joj je o život.

24.

Zato dakle, deco, poslušajte me, i pazite na reèi usta mojih.

25.

Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.

26.

Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.

27.

Kuæa je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.

---

←  Proverbs (7/31)  →