←  Proverbs (6/31)  →

---

1.

Sine moj, kad se podjemèiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tudjincu,

2.

Vezao si se reèima usta svojih, uhvatio si se reèima usta svojih.

3.

Zato uèini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.

4.

Ne daj sna oèima svojim, ni vedjama svojim drema.

5.

Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptièaru.

6.

Idi k mravu, lenjivèe, gledaj puteve njegove, i omudraj.

7.

Nema vodju ni upravitelja ni gospodara;

8.

I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piæu svoju.

9.

Dokle æeš, lenjivèe, ležati? Kad æeš ustati od sna svog?

10.

Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,

11.

U tom æe doæi siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan èovek.

12.

Èovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;

13.

Namiguje oèima, govori nogama, pokazuje prstima;

14.

Svaka mu je opaèina u srcu, kuje zlo svagda, zameæe svadju.

15.

Zato æe ujedanput doæi pogibao njegova, èasom æe se satrti i neæe biti leka.

16.

Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:

17.

Oèi ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,

18.

Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trèe na zlo,

19.

Lažan svedok koji govori laž, i ko zameæe svadju medju braæom.

20.

Èuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

21.

Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.

22.

Kuda god podješ, vodiæe te; kad zaspiš, èuvaæe te; kad se probudiš, razgovaraæe te;

23.

Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje pouèava;

24.

Da te èuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tudja.

25.

Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati vedjama svojim.

26.

Jer sa žene kurve spada èovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.

27.

Hoæe li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?

28.

Hoæe li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?

29.

Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neæe biti bez krivice ko je se god dotakne.

30.

Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, buduæi gladan;

31.

Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.

32.

Ali ko uèini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako èini;

33.

Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.

34.

Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;

35.

Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako æeš i mnogo darova davati.

---

←  Proverbs (6/31)  →