←  Proverbs (24/31)  →
1. Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.
2. Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.
3. Mudrošæu se zida kuæa i razumom utvrdjuje se.
4. I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.
5. Mudar je èovek jak, i razuman je èovek silan snagom.
6. Jer mudrim savetom ratovaæeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.
7. Visoke su bezumnome mudrosti; neæe otvoriti usta svojih na vratima.
8. Ko misli zlo èiniti zvaæe se zlikovac.
9. Misao bezumnikova greh je, i podsmevaè je gad ljudski.
10. Ako kloneš u nevolji, skratiæe ti se sila.
11. Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoæe da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.
12. Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neæe li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji èuva dušu tvoju neæe li doznati i platiti svakome po delima njegovim?
13. Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saæe, jer je slatko grlu tvom.
14. Tako æe biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nadješ; i biæe plata, i nadanje tvoje neæe se zatrti.
15. Bezbožnièe, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu poèivanje.
16. Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.
17. Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.
18. Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.
19. Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.
20. Jer nema plate nevaljalcu, žižak æe se bezbožnicima ugasiti.
21. Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.
22. Jer æe se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?
23. I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.
24. Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega æe proklinjati ljudi i mrziæe na nj narodi.
25. A koji ga karaju, oni æe biti mili, i doæi æe na njih blagoslov dobrih.
26. Ko govori reèi istinite, u usta ljubi.
27. Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuæu svoju zidaj.
28. Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.
29. Ne govori: Kako je on meni uèinio tako æu ja njemu uèiniti; platiæu ovom èoveku po delu njegovom.
30. Idjah mimo njive èoveka lenjog i mimo vinograda èoveka bezumnog;
31. I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio èkalj, i ograda im kamena razvaljena.
32. I videvši uzeh na um, i gledah i pouèih se.
33. Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da poèineš,
34. U tom æe doæi siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan èovek.
←  Proverbs (24/31)  →