←  Proverbs (2/31)  →

---

1.

Sine moj, ako primiš reèi moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe,

2.

Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,

3.

Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,

4.

Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;

5.

Tada æeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naæi æeš.

6.

Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.

7.

Èuva pravima šta doista jeste, štit je onima koji hode u bezazlenosti,

8.

Da bi se držali staza pravih, a On èuva put svetaca svojih.

9.

Tada æeš razumeti pravdu i sud i šta je pravo, i svaki dobri put.

10.

Kad dodje mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,

11.

Pomnjivost æe paziti na te, razum æe te èuvati,

12.

Izbavljajuæi te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,

13.

Koji ostavljaju prave pute da idu putevima mraènim,

14.

Koji se raduju zlo èineæi, i igraju u zlim opaèinama;

15.

Kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;

16.

Izbavljajuæi te od žene tudje, od tudjinke, koja laska svojim reèima,

17.

Koja ostavlja vodju mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog.

18.

Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene.

19.

Ko god udje k njoj ne vraæa se, niti izlazi na put životni.

20.

Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravednièkih.

21.

Jer æe pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni æe ostati na njoj.

22.

A bezbožni æe se istrebiti sa zemlje, i bezakonici æe se išèupati iz nje.

---

←  Proverbs (2/31)  →