←  Proverbs (19/31)  →
1. Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
2. Kad je duša bez znanja, nije dobro; i ko je brzih nogu, spotièe se.
3. Ludost èoveèija prevraæa put njegov, a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
4. Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
5. Lažan svedok neæe ostati bez kara, i ko govori laž, neæe pobeæi.
6. Mnogi ugadjaju knezu, i svak je prijatelj èoveku podatljivom.
7. Na siromaha mrze sva braæa njegova, još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega; vièe za njima, ali ih nema.
8. Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju; i ko pazi na mudrost, naæi æe dobro.
9. Svedok lažan neæe ostati bez kara, i ko govori laž, poginuæe.
10. Ne dolikuju bezumnom miline, ni sluzi da vlada knezovima.
11. Razum zadržava èoveka od gneva, i èast mu je mimoiæi krivicu.
12. Careva je srdnja kao rika mladog lava, i ljubav je njegova kao rosa travi.
13. Bezuman je sin muka ocu svom, i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
14. Kuæa i imanje nasledjuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.
15. Lenost navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovaæe.
16. Ko drži zapovesti, èuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuæe.
17. Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiæe mu za dobro njegovo.
18. Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
19. Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle veæma pokaraj.
20. Slušaj savet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.
21. Mnogo ima misli u srcu èoveèijem, ali šta Gospod naumi ono æe ostati.
22. Želja èoveku treba da je da èini milost, a bolji je siromah nego laža.
23. Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
24. Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je.
25. Udri podsmevaèa da ludi omudra, i razumnog nakaraj da razume nauku.
26. Sin sramotan i prekoran upropašæuje oca i odgoni mater.
27. Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reèi razumnih.
28. Nevaljao svedok podsmeva se pravdi, i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
29. Gotovi su podsmevaèima sudovi i bezumnicima boj na ledja.
←  Proverbs (19/31)  →