Obadiah (1/1)

---

1.

Utvara Avdijeva. Ovako veli Gospod Gospod za edomsku: Èusmo glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima: Ustajte, da ustanemo na nju u boj.

2.

Gle, uèiniæu te malim medju narodima, biæeš vrlo prezren.

3.

Ponos srca tvog prevari te, tebe, koji živiš u raselinama kamenim, u visokom stanu svom, i govoriš u srcu svom: Ko æe me oboriti na zemlju?

4.

Da podigneš visoko kao orao i medju zvezde da metneš gnezdo svoje, odande æu te oboriti, govori Gospod.

5.

Kako si oplenjen?! Da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noæu, ne bi li pokrali koliko im je dosta? Da su došli k tebi beraèi vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka?

6.

Kako se pretraži Isav, kako se nadjoše potaje njegove!

7.

Do granice te odvedoše svi koji behu s tobom u veri, prevariše te i nadvladaše te koji behu u miru s tobom; koji jedu hleb tvoj podmetnuše ti zamku, da se ne opazi.

8.

U onaj dan, govori Gospod, neæu li pogubiti mudre u zemlji edemskoj i razumne u gori Isavovoj?

9.

I tvoji æe se junaci uplašiti, Temane, da se istrebe pokoljem svi iz gore Isavove.

10.

Za nasilje uèinjeno bratu tvom Jakovu pokriæe te stid i istrebiæeš se zasvagda.

11.

Onaj dan, kad ti stajaše nasuprot; onaj dan, kad inostranci odvodjahu u ropstvo vojsku njegovu, i tudjinci ulažahu na vrata njegova i bacahu žreb za Jerusalim, beše i ti kao koji od njih.

12.

Ali ti ne trebaše gledati dana brata svog, dana, kad se odvodjaše u tudju zemlju, niti se radovati sinovima Judinim u dan kad propadahu, niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove.

13.

Ne trebaše ti uæi na vrata naroda mog u dan pogibli njihove, ne trebaše da i ti gledaš zlo njihovo u dan pogibli njihove, ni da se dohvataš dobra njihova u dan pogibli njihove.

14.

Niti trebaše da staneš na rasputicu da ubijaš bežan njihovu, niti da izdaješ onih koji ostaše u dan nevolje.

15.

Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima: kako si èinio, tako æe ti biti, plata æe ti se vratiti na glavu tvoju.

16.

Jer kao što ste vi pili na svetoj gori mojoj, tako æe piti svi narodi vazda, piæe, i ždreæe, i biæe kao da ih nije bilo.

17.

A na gori æe Sionu biti spasenje, i biæe sveta, i dom æe Jakovljev naslediti nasledstvo svoje.

18.

I dom æe Jakovljev biti oganj i dom Josifov plamen, a dom Isavov strnjika; i razgoreæe se na njih, i spaliæe ih; i neæe biti ostataka domu Isavovom, jer Gospod reèe.

19.

I naslediæe jug, goru Isavovu, i ravnicu, Filisteje; i naslediæe polje Jefremovo i polje samarijsko i Venijaminovo i Galad;

20.

I zarobljena vojska sinova Izrailjevih naslediæe šta je bilo hananejsko do Sarepte; a roblje jerusalimsko, što je u Sefaradu, naslediæe južne gradove.

21.

I izbavitelji æe izaæi na goru Sion da sude gori Isavovoj, i carstvo æe biti Gospodnje.

---

Obadiah (1/1)