←  Numbers (32/36)  →
1. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i videše zemlju jazirsku i zemlju galadsku da je dobra za stoku.
2. I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreæi:
3. Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean,
4. Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke.
5. Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u nasledstvo, nemoj nas voditi preko Jordana.
6. A Mojsije reèe sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braæa æe vaša iæi na vojsku, a vi hoæete ovde da ostanete?
7. Zašto obarate srce sinovima Izrailjevim da ne predju u zemlju koju im je dao Gospod?
8. Tako su uèinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varnije da uhode zemlju;
9. I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevim da ne idu u zemlju koju im dade Gospod;
10. I razgnevi se onda Gospod, i zakle se govoreæi:
11. Neæe ti ljudi koji izadjoše iz Misira, od dvadeset godina i više, videti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim,
12. Osim Haleva, sina Jefonijinog Kenezeja i Isusa sina Navinog, jer se sasvim držaše Gospoda.
13. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i uèini te se potucaše po pustinji èetrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji èinjaše zlo pred Gospodom.
14. A vi sada izadjoste na mesto otaca svojih, rod grešnih ljudi, da umnožavate žestinu gneva Gospodnjeg na Izrailja.
15. Ako se odvratite od njega, On æe ga još ostaviti u pustinji, i tako æete upropastiti sav onaj narod.
16. A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: Mi smo radi samo torove naèiniti ovde za stada svoja i gradove za decu svoju.
17. A sami æemo naoružani junaèki poæi pred sinovima Izrailjevim, dokle ih ne odvedemo na njihovo mesto; a naša deca neka stoje u gradovima tvrdim radi stanovnika te zemlje.
18. Neæemo se vratiti kuæama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasledstvo.
19. Niti æemo uzeti nasledstvo s njima s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasledstvo s ove strane Jordana prema istoku.
20. Tada im reèe Mojsije; ako æete uèiniti tako i iæi pod oružjem pred Gospodom na vojsku,
21. Ako svaki od vas pod oružjem predje preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otera ispred sebe neprijatelja svojih,
22. I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgrešite Gospodu ni Izrailju, onda æe ova zemlja pripasti vama u nasledstvo pred Gospodom.
23. Ako li ne uèinite tako, gle, zgrešiæete Gospodu, i znajte da æe vas greh vaš stiæi.
24. Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stoku svoju; i šta je izašlo iz usta vaših, uèinite.
25. I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: Sluge æe tvoje uèiniti kako gospodar naš zapoveda.
26. Deca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovde æe ostati u gradovima galadskim;
27. A sluge æe tvoje preæi svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš.
28. Tada Mojsije zapovedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinom i glavarima od domova otaèkih medju sinovima Izrailjevim,
29. I reèe im: Ako predju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju galadsku u nasledstvo.
30. Ako li ne predju s vama pod oružjem, onda neka im bude nasledstvo medju vama u zemlji hananskoj.
31. I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: Kako je Gospod kazao slugama tvojim tako æemo uèiniti.
32. Preæi æemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju hanansku, a naše nasledstvo da bude s ove strane Jordana.
33. I dade Mojsije sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim i polovini plemena Manasije sina Josifovog carstvo Siona, cara amorejskog i carstvo Oga, cara vasanskog, zemlju i gradove po medjama njenim, gradove one zemlje unaokolo.
34. I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir.
35. I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju,
36. I Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku.
37. A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim,
38. I Navon i Valmeon predenuvši im imena, i Sivmu; i nadeše druga imena gradovima koje sagradiše.
39. A sinovi Mahira, sina Manasijinog otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji behu onde.
40. I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinom, koji se onde naseli.
41. I Jair, sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova.
42. I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovim, i prozva ga Navav po imenu svom.
←  Numbers (32/36)  →