←  Numbers (27/36)  →
1. Tada dodjoše kæeri Salpada, sina Ofera sina Galada sina Mahira sina Manasijinog, od plemena Manasije sina Josifovog, a imena im behu Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.
2. I stadoše pred Mojsija i pred Eleazara sveštenika i ped knezove i sav zbor na vratima šatora od sastanka, i rekoše:
3. Otac naš umre u pustinji, ali ne beše u društvu s onima koji se pobuniše na Gospoda u buni Korejevoj, nego umre od greha svog, a ne ostavi sinove.
4. Zašto da se istrebi ime oca našeg iz porodice njegove zato što nije imao sina? Daj nam nasledstvo medju braæom oca našeg.
5. I iznese Mojsije stvar njihovu pred Gospoda.
6. A Gospod reèe Mojsiju govoreæi:
7. Pravo govore, kæeri Salpadove; podaj im pravo da imaju nasledstvo medju braæom oca svog, i prinesi nasledstvo oca njihovog na njih.
8. A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Kad ko umre, a nema sina, onda prenesite nasledstvo njegovo na kæer njegovu;
9. Ako li ni kæeri nema, onda podajte nasledstvo njegovo braæi njegovoj;
10. Ako li ni braæe nema, onda podajte nasledstvo njegovo braæi oca njegovog;
11. Ako li nema ni braæu oèevu, onda podajte nasledstvo njegovo onome ko mu je najbliži u rodu njegovom, i neka je njegovo. I to neka bude sinovima Izrailjevim zakon za sudjenje, kako zapovedi Gospod Mojsiju.
12. Još reèe Gospod Mojsiju: Izidji na goru ovu avarimsku, i vidi zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim.
13. I kad je vidiš, pribraæeš se k rodu svom i ti, kao što se pribrao Aron, brat tvoj.
14. Jer ne poslušaste reèi moje u pustinji Sinu u svadji narodnoj, kad je trebalo da me proslavite na vodi pred oèima njihovim. To je voda od svadje u Kadisu u pustinji Sinu.
15. I reèe Mojsije Gospodu govoreæi:
16. Gospode Bože duhovima i svakom telu, postavi èoveka nad ovim zborom,
17. Koji æe izlaziti pred njima i koji æe dolaziti pred njima, koji æe ih izvoditi i opet dovoditi, da ne bi bio zbor Gospodnji kao ovce koje nemaju pastira.
18. A Gospod reèe Mojsiju: Uzmi k sebi Isusa sina Navinog, èoveka u kome je duh moj, i metni ruku svoju na nj,
19. I izvedi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor, i podaj mu zapovesti pred njima.
20. I podaj mu od slave svoje, da ga sluša sav zbor sinova Izrailjevih.
21. I neka staje pred Eleazara sveštenika da ga pita za sud Urim pred Gospodom; po zapovesti Njegovoj neka polaze i po zapovesti Njegovoj neka dolaze on i svi sinovi Izrailjevi s njim i sav zbor.
22. I uèini Mojsije kako mu zapovedi Gospod; i uzevši Isusa postavi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor.
23. I metnu ruke svoje na nj, i dade mu zapovesti, kako beše zapovedio Gospod preko Mojsija.
←  Numbers (27/36)  →