←  Numbers (22/36)  →
1. Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.
2. I vide Valak, sin Seforov sve što uèini Izrailj Amoreju.
3. I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga beše mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevih.
4. Pa reèe Moav starešinama madijanskim: Sada æe ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov beše u ono vreme car moavski.
5. I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreæi: Evo narod izidje iz Misira, evo prekrilo je zemlju, i stoji prema meni.
6. Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jaèi od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš biæe blagosloven, a koga prokuneš biæe proklet.
7. I otidoše starešine moavske i starešine madijanske noseæi darove za vraèanje; i dodjoše k Valamu, i kazaše mu reèi Valakove.
8. A on im reèe: Ostanite ovde ovu noæ, i odgovoriæu vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi moavski kod Valama.
9. A Bog dodje k Valamu i reèe mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?
10. I reèe Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreæi:
11. Evo narod izidje iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.
12. A Bog reèe Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.
13. I ujutru ustavši Valam reèe knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.
14. I ustavši knezovi moavski dodjoše k Valaku, i rekoše: Ne hte Valam poæi s nama.
15. Tada opet posla Valak više knezova i veæe od prvih.
16. I oni došavši k Valamu rekoše mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dodji k meni.
17. Jer æu te dobro darivati, i šta mi god kažeš èiniæu; zato dodji, molim te, prokuni mi ovaj narod.
18. A Valam odgovori i reèe slugama Valakovim: Da mi da Valak kuæu svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reèi Gospoda Boga svog da uèinim šta malo ili veliko.
19. Ali opet ostanite ovde i vi ovu noæ da vidim šta æe mi sada kazati Gospod.
20. I dodje Bog noæu k Valamu i reèe mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali šta ti kažem ono da èiniš.
21. A ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i podje s knezovima moavskim.
22. Ali se razgnevi Bog što on podje; i stade andjeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sedjaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.
23. A kad magarica vide andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maèem u ruci, svrnu magarica s puta i podje preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
24. A andjeo Gospodnji stade na stazu medju vinogradima, a beše zid i odovud i odonud.
25. I magarica videæi andjela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
26. Potom andjeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne beše mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.
27. I magarica videæi andjela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom.
28. Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reèe Valamu: Šta sam ti uèinila, te me biješ veæ treæi put?
29. A Valam reèe magarici: Što mi prkosiš? Da imam maè u ruci, sad bih te ubio.
30. A magarica reèe Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako uèinila? A on reèe: Nisi.
31. Tada Gospod otvori oèi Valamu, koji ugleda andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maèem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.
32. I reèe mu andjeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju veæ tri puta? Evo ja izidjoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.
33. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene veæ tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih veæ ubio, a nju bih ostavio u životu.
34. A Valam reèe andjelu Gospodnjem: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja æu se vratiti.
35. A andjeo Gospodnji reèe Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
36. A kad èu Valak da ide Valam, izidje mu na susret u grad moavski na medji arnonskoj nakraj medje.
37. I reèe Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi ne dodje? Eda li te ne mogu darivati?
38. A Valam reèe Valaku: Evo sam došao k tebi; ali hoæu li moæi šta govoriti? Šta mi Bog metne u usta, ono æu govoriti.
39. I otide Valam s Valakom, i dodjoše u grad Uzot.
40. I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.
41. A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.
←  Numbers (22/36)  →