←  Numbers (20/36)  →
1. I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dodjoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadisu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.
2. A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.
3. I svadjaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braæa naša pred Gospodom!
4. Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?
5. I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni groždje ni šipak, a ni vode nema za piæe?
6. I dodje Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše nièice; i pokaza im se slava Gospodnja.
7. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
8. Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te æe dati vodu svoju; tako æeš im izvesti vodu iz stene, i napojiæeš zbor i stoku njihovu.
9. I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.
10. I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im reèe: Slušajte odmetnici! Hoæemo li vam iz ove stene izvesti vodu?
11. I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i izidje voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.
12. A Gospod reèe Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato neæete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.
13. To je voda od svadje, gde se svadjaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi medju njima.
14. Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snadjoše:
15. Kako naši oci sidjoše u Misir, i bejasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo èiniše nama i ocima našim;
16. I vikasmo ka Gospodu, i Gospod èu glas naš, i posla andjela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj medji.
17. Pusti nas da prodjemo kroz tvoju zemlju; neæemo iæi preko polja ni preko vinograda, niti æemo piti vode iz kog studenca; iæi æemo carskim putem, neæemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne predjemo medju tvoju.
18. A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne izidjem s maèem preda te.
19. A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Iæi æemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platiæemo je; ništa više, samo da pešice prodjemo.
20. A on im odgovori: Neæete proæi. I izidje Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.
21. I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da pridje preko medje njegove, Izrailj otide od njega.
22. I krenuvši se od Kadisa dodjoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.
23. I Gospod reèe Mojsiju i Aronu na gori Oru kod medje edomske govoreæi:
24. Aron valja da se pribere k rodu svom, jer neæe uæi u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svadje.
25. Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.
26. I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa æe se Aron pribrati i umreti onde.
27. I uèini Mojsije kako zapovedi Gospod; i izidjoše na goru Or pred svim zborom.
28. I svuèe Mojsije s Arona haljine njegove i obuèe ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidjoše s gore.
29. A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.
←  Numbers (20/36)  →