Nehemiah (1/13)  →
1. Reè Nemije, sina Ahalijinog; meseca Hisleva godine dvadesete kad bejah u Susanu gradu,
2. Dodje Ananije, jedan od braæe moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak što beše ostao od ropstva i za Jerusalim.
3. A oni mi rekoše: Ostatak što osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena.
4. A kad èuh te reèi sedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,
5. I rekoh: Oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji èuvaš zavet i milost onima koji Te ljube i drže Tvoje zapovesti.
6. Neka bude uho Tvoje prignuto i oèi Tvoje otvorene da èuješ molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noæ za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgrešismo.
7. Skrivismo Ti i ne držasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog.
8. Ali se opomeni reèi koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreæi: Vi æete zgrešiti i ja æu vas rasejati medju narode;
9. Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabraæu vas odande i odvešæu vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje.
10. A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom.
11. Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas sreæu sluzi svom i uèini da nadje milost pred ovim èovekom. A ja bejah peharnik carev.
      Nehemiah (1/13)  →