| ← Nahum (2/3) → |
| 1. | Izadje zatiraè na te, èuvaj grad, pazi na put, utvrdi bedra, ukrepi se dobro. |
| 2. | Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu kao slavu Izrailjevu, jer ih pustošnici opustošiše i loze im potrše. |
| 3. | Štit je junaka njegovih crven, vojnici su u skerletu; kola æe mu biti kao zapaljeni luèevi na dan kad se uvrsta, i jele æe se ljuljati strašno. |
| 4. | Kola æe praskati po ulicama i udarati jedna o druga po putevima, biæe kao luèevi, i trèaæe kao munje. |
| 5. | Pominjaæe junake svoje, a oni æe padati iduæi, pohitaæe k zidovima njegovim, i zaklon æe biti gotov. |
| 6. | Vrata æe se rekama otvoriti, i dvor æe se razvaliti. |
| 7. | I koja stoji, zarobiæe se i odvešæe se, devojke njene pratiæe je uzdišuæi kao golubice, bijuæi se u prsi. |
| 8. | Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste; ali beže. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire. |
| 9. | Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada. |
| 10. | Isprazni se, i ogole, i opuste; i srce se rastopi, kolena udaraju jedna o drugo, i bol je u svim bedrima, i lica su svima pocrnela. |
| 11. | Gde je loža lavovima i pasište laviæima, kuda idjaše lav i lavica i laviæ, i nikoga ne beše da plaši. |
| 12. | Lav lovljaše svojim laviæima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše peæine svoje lova i lože svoje grabeža. |
| 13. | Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliæu kola tvoja u dim, i maè æe proždreti laviæe tvoje, i istrebiæu sa zemlje grabež tvoj, i neæe se èuti glas poslanika tvojih. |
| ← Nahum (2/3) → |